BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Русија-ЕУ: Испитивање вредности

Русија-ЕУ: Испитивање вредности
09.10.2013. год.


Уочи самита земаља „Источног партнерства“ у Виљнусу ЕУ се плаши јачања руског притиска на његове учеснике. Стиче се утисак да се повици: „Упомоћ!“ из Источне Европе данас чују много чешће него раније.

Председница Литваније која председава ЕУ, Даља Грибаускајте, је забринуто изјавила да Русија покушава да убеди источне партнере ЕУ у потребу за зближавањем с Царинским савезом. Подсетила је да је због економских тешкоћа Европа заузета својим унутрашњим пословима и да је то згодна прилика да треће земље шире свој утицај.

Више је него вероватно да ће се европско јавно мњење одазвати на молбе за помоћ, сматра главни уредник информационо-аналитичког издања „Геополитика“ Леонид Савин:

- Мислим да је то повезано с предстојећим самитом „Источног партнерства“ у Виљнусу. Тамо Украјина, Грузија и Молдавија треба да потпишу споразум о придруживању с ЕУ, што ће спречавати њихов улазак у Царински савез. Безусловно, низ земаља Источне Европе врши разне врсте притиска на Русију. Пре свега, Литванија. Наравно, Пољска је заинтересована за ширење зоне свог утицаја на Украјину и Молдавију.

Иза магловитих жалби на Москву крију се конкретни интереси. По мишљењу посланика Европског парламента из Пољске Јацека Сириуша-Вољског, у ЕУ се накупио читав низ питања: од поштовања људских права у Русији до делатности Газпрома у Бугарској, Чешкој, Мађарској, Пољској и прибалтичким земљама. Ево како је ситуацију прокоментарисао немачки политиколог Ханс-Хенинг Шредер:

- Пре свега, ја не бих поистовећивао Газпром и Русију. Газпром је предузеће које послује на међународном тржишту. А ЕУ покушава да регулише своје енергетско тржиште. То је нормално стање ствари. Постојала је нада да ће проблеме успети да регулише после уласка Русије у СТО, али се стално појављују техничке потешкоће. Политички напредак ће бити могућ уколико буде показана политичка воља. Међутим, ЕУ је сад заузета својим проблемима – покушајима да спаси еврозону и саму Европску унију.

Стручњаци гаје одређене наде о потписивању руско-европског Споразума о партнерству и сарадњи. Владимир Јевсејев, старији научни сарадник Института за светску економију и међународне односе сматра:

- Не треба драматизовати ситуацију. У условима економске стагнације у Европи ширење веза с Русијом нема алтернативу. Друго је питање што Европљани понекад желе превише да добију, на пример, Украјину. Они би хтели да се мешају у послове држава које су најближе Русији. Русија то не може да дозволи. Због тога постоје објективни разлози који спречавају потписивање споразума. Међутим, нема несавладивих препрека. Ово питање треба да престане да буде политизовано.

Без обзира на објективне и субјективне потешкоће између Русије и Европе отвара се нови простор за могућности. Сад је јако добро време да се поново осмисли све што је било учињено. Просто, треба више размишљати о економским проблемима. Ако економски проблеми не буду решени у Европи ће почети политичка криза, укључујући и распад ЕУ. Тим пре што је неко намерно гура у конфронтацију с Русијом, сматра генерални директор Центра за политичку конјунктуру Сергеј Михејев.

- Европа није јединствена. Гласови се углавном чују из земаља Источне и постсовјетске Европе: Прибалтик, Пољска. Ове земље су најближи савезници САД у Европи. Американци користе њихове историјске увреде и болне комплексе. Њима је врло добро јасно да не смеју да дозволе да Европа и Русија успоставе нормалне односе. Јер, ако Европа и Русија уђу у конструктивну сарадњу, Американци више неће бити потребни у Европи. Европи неће бити потребан „нуклеарни кишобран“, војно присуство, стално старатељство.

По мишљењу водећег аналитичара Европског савета за међународне односе Штефана Мајстера, главну улогу у односима између Брисела и Москве играју негативни утисци и стереотипи. Очекивања обе стране су веома различита и ако се не оправдају наступа разочарење. Европска унија треба реалистичније да оцењује савремену ситуацију у Русији, а такође да покуша да издејствује да Москва прихвати њена правила, уверен је немачки стручњак.

Другим речима, стране треба да се опходе с поштовањем једна према другој. Можда је криза у руско-европским односима ипак дубља него што сматрају оптимисти. Као што је недавно изјавио нови представник Европске уније у Москви Вигаудас Ушацкас, право поверење је могуће онда кад стране деле заједничке вредности. А данас се база вредности смањује. Ово се тиче и права сексуалних мањина, и деловања међународних еколошких организација и политичко-социјалног уређења у целини. Док Европа и Русија не нађу заједнички именилац бар у овим питањима њихови добросуседски односи ће често бити неуспешни приликом испитивања чврстине.

Сергеј Дуз,

 



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА