У Русији је повољна клима за улагање

Наде на брзо обнављање светске економије нису се оправдале - санација глобалног финансијског система ће бити дуга. Само усклађене акције држава и нови извори развоја би могли да омогуће њено убрзавање. Такву изјаву је дао Владимир Путин током свог иступања на инвестиционом форуму «Русија зове!», одржавном у Москви од 1. до 3. октобра.

Најтежи перид за светску економију је већ прошао, али је јасно да не вреди очекивати брзо обнављање. Осећа се структурална криза читавог глобалног финансијског система, истакао је Владимир Путин.

- Акутна фаза кризе је савладана, текући ризици су мање-више под контролом. Међутим, наде на брзо обнављање глобалне економије, ако их је неко имао, нису се оправдале. Криза постојећег економског модела има структурални, дакле, - дугорочни карактер.

Потребне су усклађене акције и нови извори развоја. Према речима председника, управо такав прилаз је био основа руског председништва у G20, који је затим уметнут у Санкт-Петербуршки план акција, усвојен на крају форума. Владимир Путин је подвукао да су земље «Велике двадесеторице» нашле прихватљива за све решења многих питања.

- Припремљен је и већ се реализује конкретан програм рада G20, усмерен на побољшање инвестиционе климе и стимулисање дугорочних улагања капитала. Кључно питање на самиту је било реформисања пореске политике ради борбе против избегавања плаћања пореза, укључујући коришћење офшорних зона. Усвојили смо принципијелну одлуку по том питању. Одобрен је заједнички план акција борбе против подроњавања пореске базе. Такође смо се договорили о стандардима размене информација ради пореских циљева.

На форуму «Русија зове!» Владимир Путин се дотакао и питања спољне трговине. Њен обим се и даље смањује, али Велика двадесеторица може заједно да се томе супротстави.

- «Група двадесет» је потврдила своју подршку трговинском систему. Ми смо се договорили да продужимо до краја 2016. године обавезе наших земаља да ограничимо протекционизам у глобалној трговини. Морам да вам кажем, није био лак задатак да наговоримо све учеснике овог сусрета да се сложе са таквим решењем.

Међутим, неке земље и даље користе протекционистичке мере, те сметају у раду руским произвођачима. Русија не може а да не реагује на кршење норми међународне трговине, истакао је руски лидер.

- Као пример протекционистичких мера навешћу «енергетска корекције», која користи Еврокомисија при спровођењу антидампиншких истрага према руском извозу, као и злогласни «Трећи енергетски пакет», квотирање испорука пољопривредних производа и тарифну политику према железничком превозу кроз територију неких земаља ЕУ. Ми ћемо научити да бранимо права националног бизниса, активно користећи механизме СТО, како то чине друге чланице те организације.

Владимир Путин је дао налог влади да заједно с пословном заједницом почне у оквиру СТО процедуру заштите интереса руских произвођача на страним тржиштима.

Председник је посебно обухватио тему привлачења инвеститора у Русију. Обим директних страних инвестиција у руску економију расте: током првог полугодишта показатељ је износио 55 милијарди долара. То је троструко више него у сличном периоду 2012. године.

Да би се инвестиције и даље повећавале, Русија намерава да развија приватно-државно партнерство.

- Држава ће делити ризике приватних инвестора, улажући на повратној основи. Желим да истакнем: то су средства из Фонда националног благостања. Механизми концесија, кофинансирања, други облици приватно-државног партнерства ће имати широки развој. У законодавству се данас спремају сличне промене.

Државно-приватно партнерство ће се примењивати при реализацији крупних инфраструктуралних пројеката - модернизације Транссибирске и Бајкалско-Амурске железнице, изградњи Централне кружне цесте, као и брзе железнице Москва - Казањ. Управо у такве пројекте ће бити уложена средства из Фонда националног благостања. Као «прву ласту» приватно-државно партнерства са странцима Владимир Путин је навео Абу-Даби, који намерава да инвестира у изградњу руске инфраструктуре до 5 милијарди долара. Једна од предности Русије при привлачењу страних инвестиција је смањење инфлације, која, према речима председника, идуће године има шансу да буде мања од пет одсто.

Татјана Голованова,