Улазак у ЕУ ће скупо коштати Кијев

165 милијарди евра у току 10 година ће коштати Украјину усклађивање техничких регламената за производе у складу са захтевима ЕУ. Ову процедуру је неопходно остварити после одлуке Кијева да крене путем економске интеграције с Европом. Украјински премијер Азаров не губи наду да ће Европљани поделити с његовом земљом тешки финансијски терет.

Међутим, шеф представништва ЕУ у Украјини Јан Томбински наводи много скромније податке. У случају ступања на снагу уговора Европљани су спремни да издвоjе Кијеву свега 45 милиона евра за подршку реформи током наредне две године. Хоће ли се помоћ мерити милијардама – велико је питање.

Истовремено Кијев рачуна да ће сарађивати и са Царинским савезом, и са Русијом. Трговински рат никоме није потребан.

У Москви су уверени да је истовремена економска интеграција са два савеза – Царинским и ЕУ немогућа. У њима делују апсолутно различите, често супротне норме и правила трговине. На недавном самиту ЕврАзЕС руски премијер Дмитриј Медведев је изјавио да украјинско руководство покушава да седи на две столице, мислећи на кретање истовремено у два различита смера. То је био одговор на речи Азарова да је Кијев спреман да закључи низ споразума с Царинским савезом.

У Москви такође истичу да ће окретање од евроазијских интеграционих пројеката у страну ЕУ одузети Украјини битне бенефиције у сфери енергетике и натерати Русију да предузме заштитне мере на границама ЦС од тока јефтиније европске робе, која би могла да продре у Русију, Казахстан и Белорусију преко украјинске територије. Осим тога, остаје отворено питање, које националне производе из Украјине чекају у ЕУ: Очигледно је да индустрија ове земље чак и уз све могуће преференце неће издржати конкуренцију с европским произвођачима. Коментар шефа оделења земаља и региона института Европе Владислава Белова.

- Тржишта земаља ЦС и кандидата за учлањивање у њега за Украјину су сигурно привлачнија. Током наредних 5 до 10 година украјински привредни субјекти имају шансе у евроазијској интеграцији. То је објективно, мада украјински колеге оспоравају ту чињеницу. Са гледишта увоза Украјина би могла да добије више могућности од ЕУ, али је то погубно за њену економију.

Ако је реч не о глобалним перспективама, већ о технологијама удруживања, учлањивање у ЦС би било много јефтиније, - истакао је ексрепт FOREX CLUB Николај Марченко.

- Према технолошким параметрима Украјина је ближа Казахстану, Русији и Белорусији. Онда би усклађивање техничких параметара било за 30 до 40 одсто јефтиније.

Поред тога, пре потписивања споразума о удруживању с ЕУ Украјини предстоји да уклони и такозване последице избирног правосуђа. Ту се подразумева ослобођење бивше премијерке Јулије Тимошенко, која је у затвору због прекорачења пуномоћја при закључивању гасног уговора с Русијом. Званично тај захтев се не налази у документима, Али су Кијеву више пута алудирали да без тога споразум неће биити потписан. Међутим, представници председничке странке тврде да нема основа за ослобођење Тимошеко. Шеф државе не сме да се меша у рад судског система без озбиљних основа. Као компромис се разматра варијанта, у складу са којом би се Тимошеко послала ради лечења, например, у Немачку.

Нико не сумња у геополитички избор Украјине у корист ЕУ. У сваком случају званични Кијев објашњава своје решење тиме, што је то воља народа. При томе, подаци социолога сведоче: број присталица оба проекта је отприлике једнак. Није искључено да ће то стратешко питање бити изнето на референдум.

За сада није јасно, ко је у Украјини у стању да објективно процени све за и против и усвоји промишљену одлуку, која ће предодредити даљу историју те земље.

Илија Харламов,