BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Банда Пинк пантер - они су интрига, њима се диве

Банда Пинк пантер - они су интрига, њима се диве
25.09.2013. год.


Криминалној групи Пинк пантер, која се бави пљачкама најпре скупоцених јувелнирница, Интерпол је доделио име. Групу наводно чини укупно неколико стотина чланова, а већина њих је из Србије и Црне Горе. Могуће је и да је неколико чланова групе, било чак и војно ангажовано у ратовима на простору бивше Југославије. Говоре више различитих језика и поседују пасоше са лажним подацима. Они су интрига, њима се диве, о њима је снимљен филм.

Група је први пут привукла пажњу јавности 1993. године када је извршила пљачку дијаманата у вредности од 500.000 фунти у елитном делу Лондона, чувеном Мејферу. Њихово име фигурира од момента када су после пљачке, лопови сакрили дијаманте у кутију са кремом за лице, тако опонашајући сцену из филма „Повратак Пинк пантера“, са чувеним глумцем Питер Селерсом у улози неспретног инспектора Клузоа.

Током последњих пар година, „Пантери“ су опљачкали 120 продавница у више од двадесет земаља, међу којима су Француска, Швајцарска, УАЕ, Јапан, Данска, САД. На удару групе су били монденски градови Женева, Лондон, Монако, Дубаи.

„Пантери“ су најпре познати по својим смелим покушајима да провале у изабране радње, спектакуларним бекствима али и приметном дозом хумора и стила. Заправо, њихова посвећеност детаљима им је омогућила толико успеха у овим подухватима. 2005. године су опљачкали драгуљарницу у Сан Тропеу носећи кошуље са цветним дезеном, после чега су побегли глисером. У наредној акцији у децембру 2008.године, 4 припадника групе обучени као жене опљачкали су јувелирницу у Паризу. Још једна спектакуларна пљачка драгуљарнице у центру Дубаија, изведена је упадом аутомобилима у тржни центар, по дану. Снимак акције, који је начинио случајни пролазник, постао је прави хит на „Јутјубу", са више од 200.000 прегледа. Поучени овим искуством, припремајући следећу пљачку у Бијарицу у Француској, Пантери су префарбали клупу која се налазила испред драгуљарнице, како би знаком „свеже офарбано“ спречили пролазнике да случајно седну пред саму радњу током пљачке. У британске драгуљарнице они улазе обучени у играче голфа, са штаповима у торби на рамену. У Токију носе велике кишобране, као што то чине локална господа. Оно по чему су препознатљиви полицији широм света су, као што рекосмо - веома брзе, добро организоване, но, важно је нагласити и суптилне акције у којима ретко користе насиље.

Саговорник „Гласа Русије“, припадник МУП-а Србије, полицајац Југослав Милошевић коментарише популарност „Пантера“ и како полиција препознаје њихов „стил рада“:

- Мислим да је то исфорсирано и да се много више приписује тој групи, него што је све заиста њихових руку дело. Но, уопштено говорећи, по начину на који је извршено неко кривично дело, начину организације и самом извођењу пљачке, може се закључити да ле је то дело те криминалне групе, Пинк пантер.

Полицији, односно Интерполу, међутим, нимало се не допада што је група „Пинк пантер" временом постала „глобална, романтична легенда". А „Пантери“ ту представу о себи граде најпре због чињенице да потичу из једног од најсиромашнијих делова Европе, као и да краду од богатих. Један од припадника Интерпола, који годинама прати њихове активности, чак је признао и да им се „на неки чудан начин диви".

Очигледно је да се полицијске методе до данас нису показале довољно ефикасним, па се стога у последње време ангажују и психолози, али и профиличари, како би се припадницима овако добро организованих група ушло у траг. Говоримо са једним од ретких сертификованих профиличара са простора бивше Југославије, Милисавом Поповићем из Никшића:

- Кључни положај профиличара, нарочито оних дескриптвних, јесте да покушају да објасне патогеног појединца који угрожава вредности заједнице, нације, ширег региона. На пример, мене ангажују инострани медији када покушавају да разјасне неке криминогене радње или бестијалне злочине који су се дешавали на овим просторима. Најпре због тога што, полицијска методологија којом се да објаснити или дефинисати нека појава више није довољна, тачније, мањкава је. И онда улога људи који се разумеју у психопатологију и социопатологију бива све израженија.

Даље, господин Поповић објашњава шта је потребно како би се, криминална група могла профилисати и распознати њено деловање:

- Да би профил добро био урађен, мора да постоји веза, односно "инпут" који би давао повратне информације о томе шта се дешава у одређеној групи. У овом случају ако говоримо о некој криминогеној удрузи, или како они сами за себе кажу - гилде, ствар је јасна - мора постојати нека врста надзора или увида у њихово понашање. Наравно, нека злодела могу после да буду протумачена по одређеном реду и начину, па да човек може да каже - е, то изгледа као да је урадио Пинк пантер или нека друга криминална група. Међутим, да би се предупредио злочин, или знала путања њихове стратегије, мора постојати увид - да ли уз помоћ доушника или човека који уз помоћ нових технологија са стране посматра све што се дешава у самом осињаку.

Но, да се вратимо „Пантерима“ и неким, готово чудним судбинама припадника ове групе. Марта 2012.године у Атини су ухапшена 3 члана групе. Двојица Срба, били су сумњиви полицијској патроли због перика које су носили. Дали су се у бег и том приликом је један од њих пиштољем пуцао и ранио полицајца током потере. Обојица су потом ухапшени и одали трећег члана групе, држављанку Србије у својим раним 40-тим, бившу кошаркашицу, а подвлачимо и бившу репрезентативку Југославије - Оливеру Васић Ћирковић. Додајмо још и да је Оливера у јулу 2012. побегла из атинског затвора тако што је претукла чуварку и украла јој кључеве.

Многе од ових интересантних прича и судбина, заинтригирале су британску редитељку Хавану Маркинг.Овог лета, у Њујорку, био је премијерно приказан њен документарац о „Пантерима", који заокупља гледаоца обиљем инсајдерских информација. Редитељка филма је изјавила да су „Пантери", које је срела током прикупљања материјала за снимање филма - „депресивни, усамљени и параноични". Један од њих чак говори и да би волео да „може да се осећа сигурним", али да су последице његовог „посла" - параноја и константно освртање преко рамена. На ове речи се надовазује и ауторка овог текста, и пита се зашто је, на пример, једна бивша репрезентативка, коју поменусмо у претходним редовима, изабрала да се након „брилијантне“ спортске каријере бави брилијантима на други начин. И док редитељка документарца тврди да су санкције, рат и ситуација у земљи „натерали младе Пантере да изаберу дијаманте као своју нишу", један новинар из Србије истиче да је „криминални живот Пантера њихов избор, а не нешто на шта су они натерани због онога што се дешавало на овим просторима".

Профиличар Поповић додаје:

- Пре свега ради се о организацији која је створила једну врсту мита који се добро примио на Балкану, тако да они стварају легенду о себи, али, нажалост у једној погрешној сфери. Но, утврђивање њихових метода рада је малтене за све полицијске инстанце и за све веће системе просто речено препознатљиво.

Међутим, оно што је интересантно, онда када су полицијске службе тек почеле да приписују одређене акције њима, јесте нешто што је доказало да полиција има увид у њихово понашање. Наиме, ради се или о инсајдерској, доушничој информацији или пак о сукобу више гилди па један другу „опањкавају“ како би задржале доминанти положај.

Након констатације да ауторка једног документарног филма зна толико много о овој групи, а да Интерпол и даље муку мучи са „Пантерима“, србски полицајац Југослав Милошевић говори о уобичајеним полицијским методама у оваквим случајевима:

- Да би се ушло у неку криминогену групу, на дуже време се инсталира наш човек, односно полицијски службеник. Полицајац инсталиран у самој групи, једино тако може да дође до релевантних података за идентификовање и откривање њихових намера, планова и евентуално расветљавање кривичних дела. Овакве групе су перфектно организоване, тако да без доушника тешко да може ишта да се уради. Те крађе које су они починили, иначе су месецима и годинама планиране и не могу се извести без добре припреме.

Јована Вукотић,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА