У Иран се вратили руски нафташи

Руска компанија Зарубежњефт добила је право да ради у Ирану. Компанија ће радити на налазишту Хајм, једном од највећих налазишта гасног кондензата у земљи. Само гасни ресурси тамо се процењују на 260 милијарди кубних метара.

До данас руским нафташима није полазило за руком да уђу у иранске пројекте. Истина, од 2003. године на блоку Анаран је радио Лукојл, али после увођења економских санкција против Ирана компанија је иступила из пројекта. Затим је у Иран дошао Гаспромњефт, али 2011. године Иран је раскинуо са њим низ споразума. Што се тиче Зарубежњефта, компанија је прво формирана за рад у иностранству. Зато нема ничег необичног у томе што ће она радити у Ирану, сматра директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов.

- У погледу Ирана делују санкције, а друге руске компаније – Гаспром, Росњефт, имају озбиљан бизнис у земљама које се управо придржавају ових санкција. То може озбиљно да угрози њихов бизнис. Зато у датом случају Зарубежњефт као релативно мала компанија која нема неке велике активе у иностранству, вероватно је била изабрана као полигон на којем може да се опроба рад у Ирану. У тој земљи је прилично строг однос према страним инвеститорима, нема СРП (споразума о подели продукције). Компанија која учествује у њиховим пројектима нема могућности да добије нафту и гас за продају. Она добија фиксирану суму која се унапред договара.

Експерт не искључује да су Зарубежњефту понуђене неке олакшице у условима спољних санкција против Ирана. Када учешће у пројекту не би било економски оправдано ни једна компанија не би у њему учествовала. Највероватније обим профита који су обећали Иранци довољан је да заинтересује Зарубежњефт. Ипак на Блиском Истоку, тим пре у Ирану, политички ризици су врло високи, сматра експерт Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник.

- То је земља која се налази под притиском, под санкцијама. Политички ризици су велики. Али са друге стране, руске компаније су оријентисане на такве трендове.

2012. године ЕУ је увела ембарго против иранске нафте. Ипак Иран тренутно извози у неколико земаља, између осталог у Кину, Јапан, Јужну Кореју. А са гасом је ситауција мало другачија: осим унутрашњег тржитша, он нема куда да се испоручује. Истина, овде су могући помаци у случају да почне да ради гасовод Иран-Пакистан. Могуће да ће се у суседну земљу транспортовати гас са налазишта Хајам, истиче Сергеј Правосудов.

- Опет, ко ће продавати гас? Тешко да ће то бити Зарубежњефт. То је питање за Иран. Сада Иран испоручује гас само у Турску. Све остало троши сам. Мада по обиму резерви Иран заузима друго место после Русије и има велики потенцијал. Гради се гасовод у Пакистан, било је разговора о томе да се он продужи до Индије. А Индија је огромно тржиште.

Обим резерви налазижа Хајам се процењује на 260 милијарди кубних метара гаса и 220 милиона тона гасног кондензата. Обим експлоатације планира се у висини од око 9 милијарди кубних метара годишње. Отприлике исто толико гаса руски Гаспром је испоручио 2011. године у Велику Британију.

Олег Нехај,