Сукоб у Сирији: поглед из центра догађаја

Очевидац догађаја у Сирији, италијански новинар Ђан Микалесин (Gian Micalessin) је у интервјуу за „Глас Русије“ говорио о догађајима у хришћанском насељу Малула.

Ових дана се много говори о томе да су сиријски терористи освојили село Малула. Каква је тамо ситуација?

- Све је прилично тужно пошто су село напустили представници хришћанских заједница. А то је најстарије хришћанско насеље у којем се говорило на арамејском, на Христовом језику. У суботу је војска безуспешно покушала да изведе операцију ослобађања. Био сам тамо. Тенкови и војници су ушли у зору, али нису могли да продру у дубину, пошто су на њих отворили ватру терористи из „Ал Каиде“, који су позиције заузели горе, на стенама. Тенкови су почели да шлајфују пошто су на планинску стазу излили нафту. Напредовање је осујећено. А онда су терористи сишли у село и обрачунали се – због помагања влади убијено је троје хришћана.

Зашто су сиријски хришћани толико забринути због могуће америчке интервенције?

- Хришћани не схватају разлоге за америчку интервенцију. Јер, ако падне сиријска влада врло је могуће да ће главни град и велики део територије доспети под контролу опозиције у којој делује „Ал Каида“ – главни непријатељ хришћана. „Жао ми је због европских хришћана и влада који не схватају да ће после нас доћи по њих.“ То су речи једног свештеника из Малуле.

Како оцењујете предлог министра иностраних послова РФ Сергеја Лаврова о успостављању међународне контроле над хемијским оружјем сиријске владе?

- Сматрам да је то одличан предлог који је дат у правом тренутку. Обама је својевремено изјавио да је Путин као политичар недостојан да разговара са западним демократама. И ево сад је Путин, за разлику од овог добитника Нобелове награде за мир, показао да једини може да учини реалан корак у правцу мира.

Да ли сте имали прилике да разговарате с побуњенциима? Врло често се користи управо овај термин – „побуњеници“, а да се никад не прецизира ко су они заправо.

- Побуњеници су свет састављен од различитих елемената с негативном еволуцијом. У прво време су у њега улазили многи хришћани и грађани. Сви они се нису толико бунили, колико су протестовали – ишли су на манифестације, веровали су у демократске промене режима. Међутим, у извесном тренутку су схватили да је мирна револуција нереална и међу учесницима у митинзима се појавило оружје. Редови незадовољних су се поделили: неки су се повукли, а неки су наставили радикалну борбу. Тада се испоставило да се иза парола о демократији и слободи крије фанатизам наоружаних групација исламиста који се ослањају на војну и финансијску помоћ Саудовске Арабије и Катара. Део бивших учесника у манифестацијама се повукао још више кад је схватио да ове исламистичке групације припадају међународној организацији „Џихад“ и да су дошли из Чеченије, Ирака, Авганистана и из низа војних жаришта фундаментализма. Онда су присталице демократије биле принуђене да се уједине с владом бирајући најмање зло у овом жестоком сукобу.

Новинар листа „Ла Стампа“ (LaStampa) кои је недавно ослобођен из руку терориста, Доменико Кирико (DomenicoQuirico) рекао је да је Сирија земља у којој је победило зло. Да ли се слажете?

- Несумњиво, он је доживео личну трагедију и срео се са злом лицем у лице. Али није цела Сирија – само зло. То је земља великог хуманизма чији вас народ чак и у овим тешким тренуцима прима добронамерно. И не треба мешати оно што је убачено у Сирију с њеним народом који пати и нежели да има ништ заједничко с овим злом.

Лука Ди Трани, Андреј Смитнов,