BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

„Двојезичност“ у Вуковару - питање политике, лингвистике или опстанка

„Двојезичност“ у Вуковару - питање политике, лингвистике или опстанка
13.09.2013. год.


У Вуковару су обновљене табле са ћириличним називима институција, које су претходних дана биле повод за протесте. Међутим уз најаве да ће се протести наставити, али да ће бити мирни, остаје питање да ли је прича о двојезичности, која је у Хрватској Уставом загарантована, само врх леденог брега испод којег се крију многи други проблеми.

Јер, Хрватску све теже потреса економска криза, а сам Вуковар је временом постао синоним за сва страдања и окрутност прохујалог грађанског рата, као и за уништене међунационалне и добросуседске односе. Ситуацију је отежало увођење двојезичности и натписа на ћирилици. Овој мери су се успротивили тамошњи Хрвати, а страсти су до крајњих граница разбуктали десничари који овај догађај користе како би отворено позивали на рушење владајуће коалиције лево-либералне политичке оријентације.

Хрватски председник Иво Јосиповић је овим поводом, у интервјуу за хрватски „Јутарњи лист" навео је да је „тема двојезичних натписа у Вуковару била једнако врућа и пре неколико месеци као и данас" и подсетио да је тада разговарао с представницима Стожера за одбрану хрватског Вуковара и представницима српске заједнице и да му се „чинило да је могућ договор о начину и динамици спровођења закона и местима где би се ћирилични натписи поставили".

Управо тада, пре неколико месеци, поводом претходних протеста, обратили смо се за стручни коментар филологу Ивану Клајну, професору на Филолошком факултету у Београду и редовном члану Српске академије наука и уметности:

- Прописи о употреби ћирилице у Вуковару свакако имају свој симболички и политички значај, као знак поштовања мањинских права. Не могу се, међутим, представљати као „двојезичност“, јер Срби и Хрвати говоре варијантама једног истог језика, међусобна разумљивост је готово сто одсто, разлике су мање него између британског и америчког енглеског. Сигурно је и да нема ниједног писменог Србина у Вуковару који не би знао да чита латиницу. Зато се потпуно слажем са Сњежаном Кордић (хрватска лингвисткиња, ауторка књиге „Језик и национализам“, омрзнута од свих хадезеоваца и националиста у Хрватској) кад каже да се то погрешно назива двојезичношћу.

Управо зато што се ћирилица тако слабо држи и у Србији, хрватским властима је лако да поставе неколико ћириличких натписа и да кажу „ето, ми поштујемо права Срба“, а да занемаре много озбиљнија питања која се вуку од 1995.до данас.

Данас се морамо борити за очување ћирилице, то је племенит, али незахвалан посао (донекле сличан борби за очување животне средине), јер су практични и комерцијални фактори на страни латинице.


Председник Хрватске Јосиповић је изјавио да „постоје људи који нису за договор, али да су такви у мањини, као и наравно да има оних који би ситуацију искористили за дневнополитичке сврхе“, иако су „све странке у некој фази одлучивања биле за увођење двојезичности“. Јосиповић је додао да треба наставити са започетим активностима како би Хрватска и њени грађани били равноправни у Европској унији. Ипак, портпарол европског директората за образовање, културу и мултијезичност Денис Абот изјавио је да Европска унија нема намеру да се меша у спор око ћириличних табли у Вуковару. Такође, Абот је приметио да ситуација у том граду подсећа на ону у Белгији, упоредивши ситуацију у Вуковару са језичким спором Фламанаца и Валонаца који већ дуго оптерећује Белгију.

Овај феномен језичких спорова и страх да ћирилица као споменик културе може ишчезнути, коментарисао је за „Глас Русије“ књижевник и такође редовни члан Српске академије науке и уметности, Матија Бећковић:

- Премоћ латинице је велика, наспрам ње ћирилица изгледа као културни споменик. Поменућу како ми је бањалучки Владика Јефрем рекао како га је један официр КФОР-а питао зашто се Срби толико труде око својих граница и међаша. Тај је официр сматрао да је наше писмо јача, тврђа, важнија и већа граница од било које друге. Уместо жица и војника, писмо довољно показује да се ради о другој култури, другој земљи.

Познати смо по томе што смо учили све језике, осим своје старе, на којима су написане наше најважније и најсветије књиге. Данас су нам и личне карте на латиници. Разуме се да нико никоме не брани учење страних језика, али није услов да заборави свој језик и своје писмо. Напротив, боље ће знати шта говори на другим језицима, ако зна свој језик.

Ипак, ако се вратимо свакодневном животу- требало би поменути да становнике Вуковара после свега највише брине то што посла нема, па млади одлазе из града. Многи тврде да после свега једни друге не мрзе, а да читаво питање око двојезичних табли доживљавају као провокацију политичара и скретање пажње са животно битних проблема. Изгледа да је сада и у миру најважније голо преживљавање.

Јована Вукотић,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА