Драган Станојевић: Србски вођа - козачки атаман

12.09.2013. год.

Треће заседања Скупштине дијаспоре и Срба у региону гласањем 35 делегата изабрало је за председника овог парламента Драгана Станојевића, делегата из Руске Федерације, Украјине и Републике Белорусије, за потпредседнике су изабрани делегати Звонимир Јовановић из Швајцарске и јереј Саша Стојановић из Аустралије. Нови председник се захвалио на поверењу делегата и дао званичну изјаву:

- Овогодишња Скупштина дијаспоре, насупрот последњој пре две године, је прошла задовољавајуће за све делегате, који су били усредсређени на решења, а не на прозивке. Изабрано је ново председништво и усвојен прерађен пословник, јер су нас настали персонални вакум у председништву, као и недоследности досадашњег правилника кочиле у раду. Сада смо у функцији да можемо да будемо прагматични и да коначно почнемо с радом. Канцеларија за дијаспору је поштовала договор и није се мешала у рад у Скупштине. Захваљујем тиму Канцеларије на свесрдној техничкој и организационој подршци - рекао је Драган Станојевић, председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону.

Рођен је 28. маја 1971. у Прибоју, на граници Србије, Црне Горе и Босне.

У периоду 1989-1990 служио је војни рок у ЈНА, а потом радио као начелник обезбеђења, у великој грађевинској фирми у Србији. Завршио је економски факултет, смер “менаџер бизниса”. Ожењен је и има двоје деце. Почетком 1992. стигао је у Русију, у град Перм на изградњу чувеног спортског комплекса. Радио је као начелник обезбеђења овог објекта до почетка 1994. године. Започео је свој бизнис и одселио се у Украјину.

- Дошао сам у Украјину да радим, отворио сам приватну фирму и остао да живим и радим у Дњепропетровском. Ми Срби у Украјини живимо бавимо се уносним пословима у грађевинарству, и зато живимо вероватно боље него многи гастарбајтери у Европи или досељеници у Америци. Срби су у Украјини горња средња класа, не само због добре зараде, већ и због ниских трошкова живота. Имам фирму, преко које се бавим извозом гвожђе, обојене метале, а понекад и дрво. Једне године промет ми је био преко милион долара. Имам међутим и две грађевинске фирме, јер сам као трговац успео да се убацим у послове са изградњом кућа и станова и као добар организатор у томе сам успео. Извозим у све земље Европе, само не у Србију, јер наша влада још није са Украјином склопила билателарне уговоре о економској сарадњи и трговини – прича Станојевић.

Захваљујући његовим патриотским активностима у јуну 1999. је основана прва србска организација на простору бившег СССР-а, под називом Србска општина “Свети Сава” са центром у Дњепропетровску у Украјини.

- У Украјини нас Срба нема много, можда пар хиљада. Највише нас је у Дњепропетровску, Кијеву и Доњецку. Највише је инжињера грађевине, који су осамдесетих година дошли да граде по Украјини и ту остали. Мада има и старих емиграната, Срба који су дошли иза Првог светског рата, мада има и проруских емиграната, који су побегли у украјину од Тита 1948. године – прича Станојевић - Сви смо ми окупљени у србској општини Свети Сава, коју сам ја основао са пријатељима пре десетак година да бисмо сачували наше србско име. Ми Срби смо овде мали као дијаспора, али смо утицајни, јер нас Украјинци поштују и јер воле да сарађују са нама. У време напада НАТО на Србију и Црну Гору имао сам приступ свим украјинским медијима, преко којих сам информисао Украјинце о рату у СРЈ.

Драган Станојевић је главни иницијатор, идеолог и спонзор стварање нове међународне организације “Уједињена Србска Диаспора Евроазије”, која ствара филијале на целом простору ЗНД. Ова организација је јединствена и она је акредитована у свим овим земљама и прахваћена од стране највиших државних органа.

- Први сам отворио руски, украјински, белоруски и евро-азијски простор за деловање српске дијаспоре и наше дипломатије. Радио сам на максималном интензивирању политичких, културних, економских и других односа између Србије, Украјине и Русије. Организовао сам састанаке највиших званичника и политичара из Србије са највећим званичницима Русије и руководством „Организација Уговора о Колективној Безбедности“ резултатом чега је Србија у 2013г. постала члан у својству посматрача савета „ОУКБ“ – открива наш саговорник, који размишља о томе да формира и одржи први конгрес свих Срба света у оквиру организације Светски србски сабор, чији је члан.

Драган Станојевић сматра својим озбиљним успесима лобирање и усвајање резолуције у Украјинском парламенту против признања сецесије Космета. Био је организатор и суорганизатор великих међународних конференција, на веома важне теме (алтернативни систем безбедности, енергетска безбедност у данашњем свету и сл) у Београду, Москви и Кијеву. Био је посматрач и модератор међународних посматрача на председничким и парламентарним изборима у Русији и Украјини. Радио и лобирао за укидање визног режима између Србије, Украјине и Русије. У чествовао у својству експерта на великом броју међународних конференција у подршку кандидата за председника Руске Федерације, В.В.Путина. Кључним у својим активностима, сматра рад над посебним односима са Руском Федерацијом. Формирање пројеката са циљем максималне интеграцију Руске Федерације и Србије, у свим областима обезбеђивања заједничких националних интереса наших народа.

- Цењен сам као грађанин Украјине и Русије, и Белорусије, и од народа, и од политичара, и од бизнисмена. Украјина је врло брзо преболела све болести транзиције и првобитне акумулације капитала. Наиме, политичари и бизнисмени су схватили да је економски развој земље, а и профит који кроз њега добијају, много важнији од личних амбиција и борби за престиж, објашњава своју позицију Драган Станојевић, који се поред политике активно бави и привредом.

Још крајем 1994. године организовао је прве међународне летове за Београд. У том периоду је у градовима Дњепропетровску, Доњецку, Јалти, Харкову, Ростову, Сочију и другим било неколико десетина великих грађевинских фирми, који су градили различите објекте и неколико хиљада градитеља који су користили услуге авио-компаније. Лично као грађевинар познат је по изградњи великих система, али и луксузних вила за руске и украјинске политичаре и бизнисмене. - Непрестано покушавам да доведем украјинске олигархе у Србију и одведе српске богаташе у Украјину да граде две земље. Моја идеја је да у Украјини изградимо ланац србских супермаркета, у којима би се продавала наша храна, наша пића, наша гардероба, сва роба широке потрошње – открио нам је бизнисмен Драга Станојевић.

Сада као први човек парламента наших људи из дијаспоре и региона Драган Станојевић има и задатак да да ова институција расељених Срба из света да своје прве посланике за Народну скупштину Србије.

СРПСКИ АТАМАН

Када су Украјинци видели какав је Драган Станојевић србски патриота, православац, који слави Светог Саву, предложили су ме за пријем у Слободну козачку армију. Ова армија, која у Русији има 12 милиона козака, а у Украјини 2 милиона. Један је од ретких странаца који је постао атаман. Учествовао је у покретима словенских организација (Светски Свеловенски Савез), организовао цео низ митинга, демонстрација. Успоставио сарадњу са многим јавним и политичким организацијама и познатим личностима, а све са циљем заштите србског народа и интереса. Био је на конгресу козака као почасни гост. Почасни је члан неколико међународних организација, политичких партија, фондација и добротворних организација, организација за заштиту људских права.

Марко Лопушина,