Србима не краду само Косово и органе, него и децу из породилишта

Ако сте мислили да се Србима краду само Косово и Метохија, онда сте се преварили. Такође, ако сте били уверени да је врхунац покварености крађа људских органа, која се догодила стотинама косметских Срба, онда сте се опет наивно уљуљкивали у погрешној процени

Наиме, како нарочито ових дана можемо да чујемо – у Србији се краду и деца из породилишта. И то се не ради само о појединачним ретким случајевима, него је очигледно реч о десетинама и стотинама украдених беба широм земље. Дакле, ако бисмо употребили злогласну терминологију Хашког суда, онда бисмо могли рећи да су бројне српске бебе у породилиштима жртве организованог злочиначког подухвата, с обзиром да многи њихови родитељи у Србији тврде да су им оне буквално отете још на порођају и затим продате, а у тај ланац су, како кажу, укључени сви – од лекара, па до помоћног особља и матичних служби.

Као доказ, они наводе да своју децу никада нису могли видети чак ни на њихово упорно инсистирање, нити добити било какву убедљиву писмену документацију о разлозима наводне смрти новорођенчета. Стога родитељи несталих беба тврде да се у Србији месечно у породилиштима на тај начин украде око 20 беба, што у укупном збиру даје застрашујући број од много стотина, па чак и хиљада отете деце. Они тврде да је крађа беба у земљи све чешћа и раширенија појава, иако још никада до сада правосудни органи у Србији нису донели ни једну пресуду којом се осуђују починиоци тих недела.

А да се не ради само о неоснованој сумњи, већ о врху леденог брега који тек треба да буде откривен, говори и податак да је министарство здравља тим поводом ипак дало налог да се у породилиштима појача надзор због поменутих вапаја родитеља који су на врло чудан начин остали без својих беба, јер никада нису дошли до њихових тела, а у многим болницама су пронађени дупли протоколи и отпусне листе без одговарајућих печата и потписа. У сваком случају, огорчени родитељи су указали на толико много сумњивих околности под којима су остали без своје деце, да је готово немогуће да у њиховој причи нема пуно истине. Уосталом, то никога не би требало да чуди, с обзиром да нам искуство говори да су се сличне крађе већ дешавале, као на пример на Космету, где су стотинама Срба извађени органи, који су потом организовано продавани у западној Европи за велики новац.

Иначе, то је насликовитије описано у роману Веселина Џелетовића под називом „Србско срце Јоханово“, који је пре неколико дана био представљен јавности и у Руском дому у Београду, а који је написан по истинитом догађају, о Немцу коме је пресађено срце отетог Србина са Косова. Међутим, како можемо да чујемо, више се не ради само о крађама појединих људских органа, нити се то дешава негде у илегалним болницама попут злогласне „Жуте куће“ у Албанији, већ се то по речима родитеља деце, дешава у србским породилиштима, а мета крађе су, ни мање ни више, него читаве живе и здраве бебе, које се одмах затим продају на црном тржишту, а као њихова цена се помиње 15.000 евра.

Према томе, ако је икоме заиста стало да се спречи организовани криминал у Србији, онда би вероватно требало почети од његовог најгнуснијег могућег облика – а то је крађа људских органа на Косову и Метохији, и по бројним досадашњим сведочењима – то је крађа беба у породилиштима. Међутим, подсетимо да ни у једном од тих случајева никада није донета баш ни једна судска пресуда.

Ратко Паић,