Изложба икона Дејана Манделца у Москви

Религиозна уметност проналази своје корене у најзамагљенијим изворима историјске прошлости. Чак и када је називана магијским приказом стварности она је представљала човеков покушај да објасни тајанствене силе које су изван и унутар њега. Тако је настао први видљив траг људског општења са Божанским светом. Кроз читаву историју људског постојања кроз визуелне трагове које су остављали мистици, монаси и испосници искристалисала се свест о потреби слике и временом се преточила у икону. Захваљујући тим траговима преносило се сликано предање које траје и данас.

Ако са захвалношћу гледамо на иконе старих мајстора онда би подједнако захвално требало да гледамо и на напоре савремених иконописаца који настављају предање сликане речи. Као што је Теодосије писао о испосницима који су гледали у Христа у души насликана, тако и данашњи иконописац кроз доживљавање Христа унутар себе преноси Божанску поруку у видљиви свет и саопшатава је материјалним средствима.

Од Усековања главе Светог Јована Крститеља па до Воздвижења часног Крста – Крстовдана у просторијама Српске патриајршије у Москви уз благослов викарног епископа моравичког и старешине Антонија се одржава изложба србског уметника, иконописца Дејана Манделца.

Организатор Љубов Кузнецова је после отварања изложбе за Глас Русије изнела своје утиске и препоручила ову манифестацију не само свим љубитељима уметности већ и верницима како би обогатили свој духовни живот преко уметничких дела Манделца.

- Мени лично као куратору изложбе је било важно да представим иконе Дејана Манделца публици управо на територији храма Светих апостола Петра и Павла у Подворју српске Православне цркве у Москви. На данашњи дан Усекованија главе Светог Јована, празника који се обележава у православном свету. После јутарње литургије коју је служио владика Антоније, уз благослов и са поздравним речима отворена је изложба и сви заинтересовани су могли да виде дела Дејана Манделца у којима долази до изражаја богато искуство и профеционализам сликара. И са друге стране, иконе су интересантне својим сижејима који су истинито присутне библијске сцене које људи у црквама могу ретко да виде. Посебно се истиче икона Козма Идикоплевст уз коју стоји и објашњење саме иконе јер многи једноставно не знају ко је био Козма и зашто је постао светац и то да се данас поштује као и многе други.

Наводимо речи уметника Виолете Цветковске Оцокољић која у својим опусима истиче да је основни задатак Дејана Манделца созидање које проистиче из Византијске традиције иконописања. У томе уметнику помаже изучавање историје и традиције Православне цркве. Сликар се користи Византијским системом и уједно побним детаљима савременог сликарства. Тако је Дејан Манделц пронашао свој начин изражавања у сликарству који је истовремено и традиционални и свима нам јасан, те сам верује да ће га публика најпре тако прихватити. Мада уметнички критерији уметника нису само савременост и оригиналност. Манделц не покушава да остави сјајан утисак на ходочасника предлажући му естетско задовољство. Његов циљ је да постигне уз Божију помоћ и просветљење такав резултат који ће се огледати не само као оригинално или лично уметничко дело већ ће послужити и у животу Цркве.

Љубов Кузнецова говори о раду сликара.

- На данашњи дан, Дејан Манделц има велики број осликаних цркава и икона као и ауторских иконостаса. На празник Успења пресвете Богородице, Дејан је завршио свој пети иконостас у сабору Успења Богоматери у граду Младеновцу који је био освештан. Фотографије и видео презентацију фрагмената икона можете видети на нашој изложби или на инеренету на страници уметника. Данас излажемо иконе које је публика делимично видела на изложби Боја Србије у Москви.

Дејан Манделц је један од преносилаца сликаног предања који наставља пут својих бројних предака. Он умним очима сагледава Христа и претаче Божанске енергије у дугине боје, сачињавајући од њих спознајни свет за вернике. Свет који он унутар себе види и доживљава и који уз дубоку молитву преноси за нове нараштаје подједнако је вредан као путоказ за будуће иконописце и вернике. У његовим ликовима огледа се израз прапочетка иконе, њено тек наслућено, несазнајно својство. У њима ври један давни свет који је подједнако присутан у нама од када постојимо. Кроз њих у нас живо зури вечност и безвременост. Оне су знакови на путу верника. Ипак, Господ и данас понекад човека обдари. Тако је Дејану дао бројне дарове а моћ да ствара језиком слике је оно што ће остати као најтрајнији печат његовог широког опуса стваралаштва.

Изложба икона Дејана Манделца ће трајати од 11. до 27. септембра у Подворју СПЦ.

Весна Семичастнова,