Да ли је простран „социјални лифт“ Европе?
Европа или Америка: где се брже напредује по социјалној лествици? Како саопштава интернет-портал ЕУ-Инфотек, у Немачкој већ скоро 30 година изводе се анкетирања међу 24000 учесника такозване Социјално-економске циљне групе – СЕЦП. Састав групе током читавог периода чува се у више или мање непромењеном виду. Једна од главних тема анализе је постојање могућности за људе из више или мање обезбеђених словјеа да доспеју у „социјални лифт“.
И овде социолози проналазе, како им се чини, занимљиву тенденцију. Тачније: без обзира на то што становници континенталне Европе мање верују у перспективу свог напретка, њима то полази за руком чешће, него становницима других региона планете.
Како пише ЕУ-Инфотек, 1995. године социолози Келнског института немачке економије поставили су учесницима групе СЕЦП питање: Да ли верујете да ћете се у наредних 12 година попети бар за један социјани степен од укупно 5? Тада је само 20% сматрало да је могуће да постигну и тако скроман циљ. У пракси своје благостање је успео да побошља 41% анкетираних, при томе 55% њих припадало је категорији најсиромашнијих. У Немачкој и Аустрији, сматрају научници, многи су убеђени да својим снагама не могу да осигурају побољшање свог положаја. Али у реалности дешава се другачије.
У последње 2 године 32,8% становника Аустрије попело се, у складу са социолошком градацијом, за једну степеницу више. То је скоро исто толико колико у САД – 33,4% и више него у Канади. Отприлике исте резултате су показали чак, по речима протала, европски шампиони песимизма – Французи и Немци. Таква је очигледно друштвена клима у Европи која наводи људе да сумњају у сопствене снаге, изводе закључак социолози.
У земљи неограничених могућности, САД, на пример, пише даље ЕУ-Инфотек, 63% анкетираних сматра за главни извор личног успеха упорни рад. У Немачкој у то верује само 50%, а у Француској свега 37%. Само 14% Американаца се узда у срећу и везе, док за то време управо ово сматра главним условом успеха 26% анкетираних Немаца и 35% Француза. Аутори наведених истраживања долазе до закључка да у земљама са снажном централизацијом економије и друштвеног живота људи више рачунају не на себе, већ на помоћ од стране власти, пријатеља, родитеља или просто на случај. А у целини, самтра шеф одељења за стратешке оцене Центра за ситуациону анализу Руске академије наука Сергеј Уткин, све ове дискусије су фактор друштвеног живота.
- Где сте видели друштво које је искључиво оптимистично расположено? – пита се експерт. У друштву плуралистичком, где се све ствари разматрају, увек има основе за забринутост. Људи би хтели да се ситуација развија боље. Посебно у време борбе против последица кризе. Прилично уобичајена слика. то не треба да постане доминанта јавне дискусије.
По мишљењу шефа управа хамбуршке компаније Ото-Груп доктора Михаела Отоа, данас су други услови за примену предузимачке иницијативе.
- Резерве раста су већ исцрпљене, рекао је Ото у радијском интервјуу. У сваком случају, оног безграничног, неосмишљеног, квантитативног раста, који је могао да се види у 19. и 20. веку. Данас је за рас потребан други квалитет. друго предузимаштво, други параметри и циљеви.
Може се очигледно спорити о томе да ли песимизам европљана сузбија раст или одуство последњег улива песимизам. У сваком случају управо ових дана простор јединствене Европе узбуркали су таласи протеста. И управо ових дана Привредна комора Аустрије заједно са ЕУ започиње кампању социјалног партнерства. Да ли ће то Европи додати оптимизма, а „социјалном лифту“ слободног места? Питање је отворено.
Олег Севергин,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/torugatoru/сс-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- САД
- ЕУ
- становништво
- посао
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству
Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација
Остале новости из рубрике »