Резутати G20: напад на Сирију ће водити глобалној рецесији?

6. септембра у Санкт-Петербургу је завршен дводневни самит Групе двадесеторице, која је окупила лидере највећих светских економија. Он је постао врхунац председништва Русије у том форуму.

Руководиоци држава и кључних међународних организација усвојили су низ важних одлука у сфери глобалних финансија, економског раста, стварања радних места и смањења државног дуга. У билатералном формату и у оквиру БРИКС они су размотрили међудржавне односе. Како се и очекивало, једна је од кључних ненајављених тема званичних сусрета и неформалног контактирања постала ситуација око Сирије, која наредних дана може да буде подвргнута масовном нападу. Главне страсти, које су поделиле учеснике самита на два логора, биле су заступљене у време разматрања сиријске кризе.

Принципијелна неслагања Москве и Вашингтона у начинима изласка из сиријског ћорсокака добро су прозната. Зато је једно од главних изненађења самита постао сусрет руског и америчког лидера Владимира Путина и Барака Обаме. Интрига је постојала све до задњег момента. Како је познато, председник САД није планирао личне контакте с колегом из Русије.

Према речима Путина, разговор је имао конструктивни и добронамерни карактер. Међутим, стране су остале свака при своме. Дакле, могућност напада на Сирију и даље постоји. Иначе, Обаму у Санкт-Петербургу је ипак чекало изненађење. Против примене силе су иступили не само традиционални противници агресивних акција, већ и државе, које су раније чувале неутралитет. Иначе су оштро осудиле војну инвазију Кина, Русија, Индија, Индонезија, Италија, Бразил, ЈАР и низ других земаља. Владимир Путин, обративши се присталицама тврде линије, позвао их је да промисле последице евентуалне агресије.

- Све, што је повезано с догађајима на Блиском Истоку, најозбиљније се одражава на економији, у сваком случају, знатном њеном делу, енергетским ресурсима. Знамо: чим тамо долази до сукоба и катаклизама, одмах расту цене енергената. Шта то значи? Цене успоравају развој светске економије. У толико тешко за њу време контрапродуктивно је, говорећи дипломатским језиком, дестабилизовати ситуацију у том региону.

Председник је изјавио да је проблем Сирије био разматран на самиту веома детаљно, између осталог, првог дана рада. Вреди да се истакне да је против инвазије у ту земљу иступио Генерални сенкретар УН Бан Ки Мун, док папа римски Фрањо је у специјаној посланици позвао лидере Двадесеторице да учине све ради мировног регулисања конфликта. Међутим, Вашингтон није оправдао наде свих, ко се придржава промишљеног и разумног погледа на решење сиријског питања, те наставља да се спрема за мешање у послове суверене државе.

Да ли је постојала вероватноћа да би мишљења противника агресије против Сирије, која су се чула у Санкт-Петербургу, радикално променила погледе Обаме? Судеће по свему, није постојала. У реалној политици, када је речено А, неопходно је рећи Б. Заокрет за 180 степени се третира као безусловна слабост, што амерички председник никако не сме да допусти. Ионако му рејтинг није висок, зато ће испољавање благости и «споразумаштва» неизбежно одвратити од Обаме многе присталице.

Међутим, САД и њихови истомишлењици морају да памте да напад помоћу силе стави његове ауторе ван закона, - истакао је на самиту Владимир Путин. Он је подсетио на базичну међународну норму: примена силе против суверене државе је могућа искључиво ради самоодбране, о чему у овим околностима, свакако, није реч: Сирија не планира напад на САД. Дакле, Барак Обама после самита Двадесеторице, где је он чуо веома негативне оцене своје иницијативе, има повод за размишљање.

Међутим, Барак Обама после завршетка самита уместо чињеница изнео је за публику низ пропагандистичких изјава.

- Примена хемијског оружја од стране режима Асада није само сиријска трагедија, већ и опасност по мир и безбедност у глобалним размерима. Ескалација примене тог оружја може да обухвати суседе Сирије. То ће дестабилизовати читав Блиски Исток. Повећава се ризик тога да ће оно доспети у руке терориста.

Обама, иначе, заборавио је да помене улогу самих САД, које су током последњих година много учиниле ради те дестабилизације. При томе не сме се а да се заборави да и даље постоји могућност мировног решења проблема путем конференције о Сирији у Женеви. Од стране западних савезника је потребно испољавање политичке воље да би за сто преговора сели протитвници Башара Асада. Свој део посла је Москва учинила, убедивши сиријске власти да ступе у дијалог с опозицијом. Међутим, изгледа, прорадио је механизам рата, који је глух за логику и искључује дипломатију.

Између осталог, генерални секретар УН Бан Ки Мун је признао да Дамаск активно помаже у истрази примене хемијског оружја, што не подсећа на владање злочинца, који жели да заметне траг.

Што се тиче економског дневног реда самита, он је био богат као никад раније. Према његовим резултатима је усвојена заједничка декларација, док су економски програм експерти већ назвали једним од најпродуктивнијих током читавог постојања G20. Например, лидери су одлучили да се наредних година одрекну политике протекционизма. Иначе су шефови држава напредовали у многим правцима, који су били размотрени, - рекао је председник Русије Влдадимир Путин.

Усвојен је «Санкт- Петербуршки план» акција. За сваку земљу су у њему утврђени средњорочни циљеви у смањивању дефицита буџета, као и спровођењу свеобухватних структуралних реформи. Те мере морају да повећају поверење финансијских тржишта према новим плановима. Поред тога да подстакну инвеститоре да улажу у реални сегмент економије.

Међу другим договорима, који су постигнути на петербуршком самиту, обавеза је за израду нове формуле издвајања квота ММФ до почетка 2014. године, договори за смањење дефицита буџета у свакој земљи, принципијелне одлуке о јединственој пореској политици, борби против офшора и корупције. G20 је потврдила одустајање од валутних ратова. У финалној декларацији се говори о намери за повратак од квантитативног смањења традиционалној кредитно-новчаној политици. Све те мере морају да учврсте раст светске економије, учинивши га стабилнијим.

Илија Харламов,