Самит Г-20: Сирија у контексту глобалне кризе

У Санкт-Петербургу је завршен форум лидера највећих економија свет. Руководиоци држава и кључних међународних организација донели су низ важних одлука у сфери глобалних финансија, економског раста и смањења дражвног дуга. Једна од најважнијих непланираних тема званичних сусрета и неформалних разговора била је ситуација око Сирије, која наредних дана на иницијативу САД може да буде подвргнута масовном нападу.

Принципијелна неслагања Москве и Вашигнтона по том питању одавно су позната. И зато је вероватно главна вест другог дана рада самита постао састанак руског и америчког лидера Владимира Путина и Барака Обаме. Као што се зна, раније председник САД није планирао личне контакте са колегом из Русије.

Према Путиновим речима, разговор је имао конструктиван и добронамеран карактер, мада су стране остале при своме. А то значи да могућност напада на Сирију и даље остаје актуална. Између осталог за Обаму у Санкт-Петербургу је ипак одјекнуло звоно на узбуну. Против војног сценарија иступили су не само традиционални противници агресивних дејстава, већи државе које су раније остајале неутралне. У целини оштро су осудили војни напад Кина, Русија, Индија, Италија, Индонезија, Бразил и низ других земаља. Владимир Путин, разговарајући са присталицама оштре линије, позвао је да се размисли о последицама могуће агресије.

- Све што је везао за догађаје на Блиском Истоку најобзљније ће се одразити на економију, зато што је то регион који снабдева енергентима сву светску економију, у сваком случају значајни њен део. Ми знамо: чим се тамо дешавју неки сукиби и катаклизме, одмах скачу цене енергената. А шта то значи? то значи да ове цене коче развој међународне економије. У тако тешко време по светску привреду контрапродуктивно је дестаблизовати ситуацију у региону, вло дипломатично речено.

Председник је изјавио да је проблем Сирије већ разматран на самиту најдетаљније, између осталог првог дана његовог рада до дубоко у ноћ. Треба истаћи да се против инвервенције у овој земљи заложио генерални секретар УН Бан Ки Мун, а папа римски Фрања у специјалном писму позвао је лидере двадесеторице да учине све за мирно регулисање конфликта. Ипак Вашингтон није оправдао наде свих који се придржавају одмереног и разумног погледа на решавање сиријског питања и наставља да се спрема за мешање у ствари суврене државе. У вези са тим законито се поставља питање о помоћи Сирији од стране једног од њених главних парнтера – Русије. Ево шта је тим поводом изјавио Владимир Путин.

- Да ли ћемо помагати Сирји? Хоћемо. И сада помажемо. Ми испоручујемо оружје, сарађујемо у економској сфери. Надам се да ће више бити сарадње у хуманитарној сфери, између осталог у испорукама хуманитарне помоћи, у пружању подршке оним људима, цивилима који су се нашли у врло тешкој ситуацији у овој земљи.

Да ли је постојала вероватноћа да ће мишљења противника агресије против Сирије која су се чула у Санкт-Петербургу радикално променити Обамине погледе? Највероватније није. У реалној политици када кажете „а“ морате да кажете и „б“. Окрет за 180 степени се тумачи као несумњива слабост. Што амерички председник никако не може да допусти. Његов рејтинг и тако није висок, а испољавање мекоће и попустљивости неизбижено ће окренути од Обаме многе присталице.

Ипак САД и њихови истомишљеници треба да схвате да војни сценарио ставља његове ауторе ван закона, подвукао је у Санкт-Петербургу Владимир Путин. Он је подсетио на базичну међународну норму: примена силе против суверене државе могућа је искључиво као самоодбрана. О чему у насталим условима нема говора: Сирија не планира напад на САД. Тако да Барак Обама после самита Групе двадесет, где је чуо нимало ласкаве оцене своје иницијативе, има материјал за размишљање. Изненађења могу да га очекују у Конгресу, чије одобрење он толико жели да добије. Тамо очигледно нема једногласности поводом увлачења земље у нову војну авантуру.

Илија Харламов,