Сирија треба да се концентрише на припрему за одбрану од војих напада

Говоримо о теми која се највише разматра у читавом свету – ситуацији око Сирије. Председник Барак Обама не одустаје од напада на Сирију, чак без обзира на одустајање земаља чланица НАТО-а од операције. Сиријски лидер Башар Асад је изразио бојазан да ће интервенција у његовој земљи довести до рата у читавом блискоисточном региону.

Ситуацију у Сирији прокоментарисао је за Глас Русије србски војни коментатор Милован Дрецун.

- Што се тиче саме физичке силе, САД располажу великом војном моћи, и није ништа спорно да они сами могу да нанесу ударе сиријској армији. Тако да у том смислу нема ограничења за употребу силе. При томе ја мислим да ни сиријска армија требала да више обрати пажњу на сопствену одбрану. Дакле то што сиријска армија може да уради да анализирајући нека искуства других земаља које су биле погођене америчким и НАТО војним интервенцијама да се на време припреми да брани своје војне ресурсе. Е сада ћемо видети ако дође до акције колико ће регуларне снаге Сирије успети да се одбрану тих ваздушних удара. Ако се успешно одбране и ако губитке смане на минимум они могу да рачунају да ће наставити даље борбу и против побуњеника и да ће спречити евентуалну интервенцију у смислу доласка страних снага на своју територију.

Посебно чудовишно у контексту ситуације у Сирији делује недавна примена хемијског оружја која је изазвала погибију цивила и војника сиријске армије. САД и западне земље су положиле кривицу за догађај на самог Башара Асада. Мада многи сада у то сумњају.

- У овом садашњем међународном поретку аргументи су на страни јачег. Сећате се само колико например било доказивања са српске стране злочина на пијаци у Сарајеву који су заправо починиле муслиманске снаге. Сећате се само Рачка. Колико је било доказивања са српске стране и многих међународних снага да није био никакав масакр. Колико је било представника УН који су тврдили другачије. Али САД и Запад су тврдили да се десило нешто што не одговара чињеницама. И то тумачење прошлог као веродостојне истине и послужило је за интервенције САД или НАТОа. Сећамо се интервенцију у Ираку. Живимо у свету у коме је прекрајање истине евидентно, у коме ће медије попут Би Би Си-ја или Си Ен Ен-а, барем то моје искуство са њима 1998. и 1999. године на Косову и Метохији, су праве фабрике лажи које су искључиво у интересу агресивне политике коју у појединим тренуцима воде њихове Владе. Мислим да је ту ипак Асад погрешио јер је морао да успостави много јачи механизам контроле складишта хемијског оружја. Можда је могао још много раније да тражи од УН да њихови стручњаци буду у самој Сирији и да контролишу та складишта хемијског оружја. Видите сада да је Карла дел Понте говори од почетка да су највероватније побуњеници били ти који су и употребили хемијско оружје. Али се овога пута њени аргументи мало уважавају. Када је требала да направи једну антисрпску причу за догађаје на просторима бивше Југославије онда је она била подржана од стране Вашингтона и многих других центара. Али сада када је њена прича другачија од оне коју покушава да пласира Вашингтон, њени аргументи не пролазе. Дакле мислим да је тешко се бранити чињеницама и хедном реалном аргументацијом од оптужбе да је ипак сиријска војска употребила хемијско оружје. Понављам, живимо у свету у коме су чињенице и истина увек на страни јачег.

Ситуацију у Сирији прокоментарисао је за Глас Русије србски војни коментатор Милова Дрецун.

Григориј Соколов,