У свету се разрађује ловац шесте генерације

Према информацијама кинеских јавних гласила, Кина води радове на изради ловца шесте генерације. Сличне разраде врше се и у САД, Француској и Русији. Ради се о беспилотним летелицама, које превазилазе авионе пете генерације по брзини, досегу, маневарским могућностима, незапажености и другим карактеристикама.

Познато је да се радови на кинеским ловцима шесте генерације воде у Шенјангској корпорацији авионске индустрије. Тамо је већ формирана група, која тренутно разрађује општи технички облик и аеродинамичку шему авиона. Тренутно је прерано за конкретније разговоре о облику кинеског ловца шесте генерације.

Подаци о техничким карактеристикама руске летелице изостају, исто, као и информације и кинеском пројекту. Бивши командант руског Ратног ваздухопловства Петар Дејнекин тек је недавно споменуо о примени у руској летелици технологија „вештачке интелигенције“.

Тешко да ће авиони шесте генерације имати реалан војни значај у догледној будућности. Они се могу појавити у редовним снагама тек 2030-тих, а још вероватније 2040-тих година. Уосталом чак ове прогнозе могу бити исувише оптимистичне. Рок разраде борбених авиона расте са сваком новом генерацијом, и притом њихова цена редовно знатно премашује планирану, а првобитно зацртани рокови пуштања у серијску производњу никада се не испуњавају.

Ратно ваздухопловство САД је утврдило захтеве према ловцу пете генерације 1981. године; 1991. године на тендеру за авион пете генерације победио је пројекат Boeing/General Dynamics, будући F-22. Први ловац је укључен у ваздухопловне снаге 2003. године, 22 године након почетка програма. Прва ескадрила ових авиона је постигла почетну борбену готовост (коју треба разликовати од пуне борбене готовости) 2005. године. Програм куповине авиона затворен је након испоруке 187 летелица, јер су биле прескупе за САД.

Програм JSF у оквиру НАТО-а започет је 1993. године. Том приликом први разрађени авиони F-35 пете генерације тек сада стижу у оружане снаге на проучавање, тестирање и обуку. Када ће бити спремни за борбене операције – није познато. Током остваривања програма, њихова цена је порасла неколико пута, низ земаља су смањили планове за њихову набавку или су уопште одустали од куповине. Предност ових авиона пред ловцима 4++ у ваздушним борбама нашла се под сумњом.

Може се претпоставити, да ће се приликом радова на авионима шесте генерације, који се сада одвијају у различитим земљама, рокови реализације програма бити још дужи. Технички ризик и трошкови ће вишеструко бити повећани, а цена јединице технике ће бити толико висока, да ће масовна куповина бити немогућа чак за повеће државе.

Очигледно да се развој војних технологија сада тешко може предвидети. Сувише дуго у свету није било великих ратова међу приближно подједнаким државама, које располажу моћном војном индустријом. У овом смислу ситуација делимично подсећа на време пред Први светски рат. Све земље света бавиле су се тада војном изградњом, полазећи од мисаоних теоретских поставки. Реалан рат је показао, да су све те доктрине биле лажне.

Разуме се да је данас вођење радова на развијању авиона шесте генерације неопходно да би се одржао технички ниво индустрије и да би себе осигурали од могућих ризика. Али се може испоставити, да у тренутку, када ови крајње скупи системи буду спремни за коришћење, њихов војни значај ће нагло опасти. На пример, даље усавршавање средстава ПВО у комбинацију са развојем крстарећих и балистичких ракета копненог и морског базирања и средстава техничког извиђања, може значајно умањити значај ваздухопловних снага.

Василиј Кашин,