Сиријски чвор неће разрешити Томахавци

Око Сирије су се спрели супростављени интереси великих светских и регионалних геополитичких играча. Покушај да се једним потезом реши овај чвор уз помоћ крстарећих ракета "Томахавк", неће нимало помоћи Западу да оствари своје циљеве .

Вашингтон, уз подршку Лондона и Париза наставља да прави коалицију за оружану интервенцију. САД и њени западни и блискоисточни савезници су спремни да ако буде било потребно и да заобиђу Савет безбедности. Осим њих, против Асада иступа и Лига арапских држава. Она оптужује Дамаск за употребу хемијског оружја и позива чланице Савета безбедности УН да превазиђу своје разлике и предузму мере да се заустави убијање у Сирији .

Против насилне промене власти и за решавање будућности Сирије путем преговора власти и опозиције залажу се, осим Ирана, и све земље БРИКС-а - Русија, Кина, Индија, Бразил, Јужна Африка, као и низ земаља Латинске Америке. Како је изјавио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров „Ако неко мисли да ће уништивши сиријску војну инфраструктуру, а затим остављајући бојно поље противницима режима да заврше посао, и да ће све бити готово, грдно се вара. Чак и да дође до такве победе, грађански рат ће се наставити. Само што ће они који представљају владине стране, постати опозиција. Ми већ видимо страшне последице претходних интервенција у сукобима у региону . "

Треба напоменути да су, у ствари, интереси учесника антиасадовске коалиције прилично различити, иако се чини да је коалиција јединствена. Први Обама изражава сумње. Очигледно је да је збуњен и не зна шта да ради. У сваком случају, САД не желе да се укључе у дуготрајне војне операције. Али, у исто време су свесне да морају некако реаговати, макар због очувања америчког утицаја на Блиском истоку .

Виши истраживач Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука Георгиј Мирски:

- Разлог за антиасадовски курс вашингтовске политике није било никакво зло, које је сиријски лидер учинио Американцима и Западу, а свакако не ни његова унутрашња репресивна политика . Ако следите ове критеријуме, Сједињене Државе би требало да почну са захтевима да се промени понашање владе Саудијске Арабије. За америчку администрацију, једина грешка Асада је његов савез и сарадња са Ираном. Асад се мора уклонити да би се драстично ослабила позиција Техерана у региону, и Иран још више изоловао.

После историје Американаца са Либијом, јасно је да ће на крају доћи и копнена операција. Знајући то, Обама неће журити све док Француска и Велика Британија не изгубе стрпљење. Ове две земље показују непомирљивији став у односу на Белу кућу. Оне гурају САД у конфликт. Према речима директора Центра за партнерство цивилизација МГИМО Венијамина Попова:

- Проблем је у томе што Запад страхује од експанзије исламског света. Превише ресурса је концентрисано на Блиском истоку. Није само нафта и гас, већ и огромне финансијске могућности. Американци су одавно схватили да им се не исплати мир у регион. Њима не треба конкуренција, која у будућности може да створи много проблема.

Мотиви Саудијске Арабије, која оштро иступа против Асада, имају верски карактер, на који Американци треба да рачунају, сматра заменик директора Института за оријенталне студије Владимир Исајев:

- Саудијци су одувек себе сматрали лидером у арапском свету, посебно верским . Њихов краљ носи титулу "чувар два света места" – што се односи на џамије у Меки и Медини. Религиозни аспект подстиче Саудијску Арабију да ради ствари које нису увек оправдане. Тамо постоји страх да ће грађане захватити сиријско незадовољство и тиме може доћи до дестабилизације земље. То је опасно и зато што се у источним провинцијама налазе главна нафтна поља . Зато је уклањање владајућих Алавита у Сирији главни задатак Саудијске Арабије .

Генерално, по мишљењу Венијамина Попова, на Блиском истоку долази до озбиљних промена снага:

- Предстоји прегруписавање снага на арапском Истоку. Запад потпирује сунитско- шиитски сукоб, који је, уосталом, увек постојао, али никада у тако активним облицима. Сада предстоје нове поделе. На пример, " Муслиманску браћу " подржава Турска зато што се плаши да би пример Египћана могао бити заразан за њену сопствену војску. "Браћу, такође, финансирају Тунис и Катар .

Антиасадовска позиција Турске се може једноставно објаснити, сматра Владимир Исајев:

- Што се тиче Турске, она има више разлога да интервенише у сукобу. Пре свега, ја не верујем да Турска заиста жели демократски развој Сирије. Јер, и сама Турска се не може сматрати баш демократском. Али, Турску плаши пример Ирака (односно Курдистана ) . Чињеница је да је Дамаск дао већу аутономију Курдима. Иступајући против садашње сиријске власти, Турска решава свој курдски проблем.

Израел у овој ситуацији стоји пострани. Он неће да се укључи у сиријски конфликт, али неће оставити без одговора било какве агресивне акције од стране Дамаска . Дакле, Израелци покушавају да директно не учествују у догађајима . Али, с обзиром на њихово партнерство са САД, израелске обавештајне службе вероватно размењују информације са својим америчким колегама . Али, питање је да ли ће Израел учествовати у нападу. 

Иран сматра спољну агресију на Асада као напад на себе лично. Овај став се није променио ни са доласком новог председника . Он је једна од ретких држава где су већина шиити. Иран ради на нуклеарном оружју и велики је противник Израела и САД. Он тежи да постане регионални лидер насупрот сунитском центру са седиштем у Саудијској Арабији .

Међутим, главно је то што, по мишљењу многих стручњака, Запад у великој мери поједностављује ситуацију на Блиском истоку . Он не види или не жели да види, промене у региону и свету у целини. Из тога проистичу озбиљне грешке у процени и стратешком планирању, сматра Владимир Исајев:

- Појавила се нова сила - исламисти . Али, некако на Западу су решили да су то умерени исламисти . Можете ли да замислите умереног католика или умереног хришћанина ? Тако да не постоји ни умерени исламиста . Исламиста је, грубо речено, радикални муслиман . По мом мишљењу, безумље је давати оружје у руке тим људима.

Не може се назвати мање безумним ни покушај кажњавања Асада, бомбардовањем његовог седишта и војних база крстарећим ракетама. Један од америчких ратних планера Крис Хармер, у својој колумни у листу Foreign Policy, написао је да су "тактичке акције у одсуству стратешких циљева обично празне и често контрапродуктивне. " Према његовим речима, није тешко послати 30-40 ракета Томахавк, "теже је стратезима да објасне како ће то помоћи америчким интересима. "

Дакле, стране интервенције у сиријском конфликту као начин уклањања идејне конкуренције не само да ће бити катастрофалне за арапски свет, не само да ће нанети штету угледу земаља - иницијаторима интервенције, већ ће и подкопати све напоре међународне заједнице да се успостави систем глобалне безбедности.

Сергеј Дуз,