Јубиларна Венеција припрема изненађења

У Италији стартује јубиларни, 70. Венецијански филмски фестивал, који спада међу највеће и најпрестижније међународне филмске смотре. Постоји устаљена представа да Русију у Венецији воле, Руси су често тамо добијали награде. Али ове године у основни конкурс нису доспели.

Могу се, наравно, тражити разлози, на пример у томе што је буџет фестивала знатно смањен, све до тога да у главном конкурсу играни филмови иду паралелно са документарним. Тога у Венецији још није било. Али највероватније селектори једноставно нису нашли достоји филм у русији. А Венеција је чувена по брижљивом одабиру, и не среће са курса, уверава у интервјуу за Глас Русије московски филмски критичар Антон Долин.

- Алберто Барбера који је од прошле године на челу Венецијанског фестивала, веран је свом ослањању на паметан филм. И сугран сам да они филмови где играју холивудске звезде, а њих није тако много, али има их, убеђен сам да ће све оне бити тамо у улози нимало гламурозној и за себе типичној.

Организатори Венецијанског фестивала, без обзира на тешкоће, приказаће публици доста изненађења, сматра Антон Долин, и у главном конкурсном програму, и у другим.

- Не може да не буде изненађење нови цртани филм Хјаа Мијадзаке Ветар јача. Велики јапански доајен је направио анимирани филм, али не за децу и не бајковит. То је прича о чувеном јапанском војном ваздухопловном инжењеру, сасвим реалном лицу. Или Тери Гилијам, одличан режисер са филмом Теорема нуле, направио је нешто сасвим необично што се не уклапа ни у какве оквире. Или филм Ким Ки Дука Мјобиус, скандалозни, тамо је сцена инцеста – у Кореји чак нисухтели да му дају дозволу за приказивање док режисер није битно скратио филм...

Наравно, као велико изненађење може да се разматра и нов, у суштини уникалан конкурсни програм – Венецијанска класика. У њу су укључени филмови истакнутих светских режисера. И ту је Русија присутна: то је филм Алексеја Германа Мој друг Иван Лапшин. Колосални ће бити конкурс! – рекао је у интервјуу за Глас Русије филмски критичар Валериј Кичин.

- Они представљају светску класику нивоа Висконтија, Кустурице, Франческа Розија, Роберта Роселинија – и ту је доспео Мој друг Иван Лапшин. При томе то није само парада класике, то је конкурс у чијем жирију су 28 студената филмских школа Италије. То је реални покушај да се успоставе мостови међу генреацијама – између прошлог филма и савременог.

Мостови међу генерацијама идеја је актуална за многе земље. И за Русију такође. Венеција у том смислу даје могућност нових генерацијама руских грађана да погледају уназад и да пореде своје искуство, свој рад са радовима сународника награђених у Италији. Венеција је открила свету име Адреја Тарковског, доделивши му за први дугометражни филм Иваново детињство главну награду – Златног лава. Такву исту награду из Венеције донели су Никита Михалков, Александар Сокуров, Андреј Звјагинцев. Хтели бисмо да овај списак убудуће буде настављен.

Рита Болотска,