Северни поморски пут: без леда и пирата

Морнари бирају север. Ток терета преко Северног поморског пута до 2020. године може да буде увећан више него осам пута, сматра Министарство саобраћаја Руске Федерације. Расте транзитни ток терата из Европе у Азију, оснивају се нафтне бушотине у Баренцовом и Карском мору. Како би се реализовале могућности северног промета треба направити нову флоту, истичу експерти.

Северни поморски пут је најкраћи пут морем између Европе и Азије, који пролази морима Северног Леденог океана. У својетско време страни бородови нису могли да га користе. За међународну пловидбу Северни поморски пут отворен је 1993. године, а први страни брод прошао је њиме тек 2009. године. До сада основни трговачки промет између два континента води се преко Суецког канала или око Африке. По оцени експерата, приликом коришћења Северног поморског пута време доставе терета се скраћује отприлике за 20-30%. Проблем је у томе што је овај пут већи део године затворен ледом. За пролазак њиме треба користити ледоломце, а то битно увећава цену превоза. Глобално загревање последњих година довело је до смањењу леденог покривача. То је упростило пловидбу северним морима. Према најсмелијим прогнозама, Северни поморски пут већ за неколико деценија може потпуно да се ослободи од леда. Осим тога, традиционалне маршруте у последње време постале су опасне, примећује експерт Центра за поморско право Василиј Гуцуљак.

- Када је нагло скочио број пиратских напада, увећао се број бродова који су почели да реализују своје традиционални превоз преко Северног поморског пута чак користећи ледоломце. Узимајући у обзир опасност од пиратских напада, овај пут је привлачнији.

Према оцени Министарства саобраћаја Русије, до 2020. године обим превоза Северним поморским путем може да скочи до 30 милиона тона годишње. Отприлике половину тог обима ће чинити транзит, а други део терет са полуострва Јамал, где се разрађују налазишта гаса. Говори професор, доктор геологије Игор Давиденко.

- Само примарних сировинских и секундарних минералних ресурса који су се нагомилали код нас на северним територијама довољно је да се да отприлике 10 милиона тона терета годишње. Одлично искуство превоза компримованог гаса из Норвешке у Кину је показало да као прво, то је јефтино, као друго, поуздано, као треће, брзо.

По речима научника, како би се реализовале све могућности Северног поморског пута, треба решити два задатка: створити инфраструктуру, укључујући мрежу метеоролошких станица и база за ремонт бродова. Али најважније је изградити комерцијалну флоту, наставља Игор Давиденко.

- Нама је потребно да фактички створимо нову флоту за превоз свих терета, да градимо нове ледоломце. Имамо ледоломце, они чак раде по најму за друге земље, али то су бродови прошлости. Разговор се води о томе да су за север потребни нови бродови, на стотине њих. Говоре о 280-300 бродова које треба брзо направити, ја се са тим слажем.

Између осталог руске компаније које имају интересе у северном региону већ су приступиле стварању сопствених флотила. Лукојл је за извожење нафте са терминала у Печерском мору направио три танкера и ледоломац. Своју флоту развија и Гаспром. Росњефт гради читаву серију танкера ледене класе за одвожење нафтних деривата из Архангељска и Витина. Норилски никл, почев од 2006. године, направио је пет теретних бродова који могу да плове по леду дебљине до метар и по.