У Москви ће бити више светлости

Уметници из 40 земаља света представиће своје радове на 60 изложби у руској престоници – такав је размах Петог Московског бијенала савремене уметности до 20. септембра до 20. октобра. Судећи по пријављеним темама, бијенале ће посати велики међународни догађај у области актуелне уметности.

Основни пројекат, специјални и паралелни програм Московског бијанала савремене уметности традиционално се граде управо тако. Али садржај програма увек је непредвидив, јединствен. Ове године излаже утицајни амерички концептуалиста Џон Балдесари и чувени аустралијски уметник Ервин Вурм. Припрема се двострука изложба легендарних руских авангардиста, мајстора разних генерација, Иљје Кабакова и Ел Лисицког. У року од месец дана треба обићи свих 40 изложбених простора, препоручује комесар Московског бијенала Јосиф Бакштајн.

- Сви основни изложбени простори Москве ће бити окупирани пројектима који се одржавају под окриљем Московског бијенала и самим тим постају важна консолидациона снага. И то чини не само Москву, већ читаву нашу земљу врло важном платформом, на којој се дешавају разни, одлучујући догађаји у области савремене уметничке културе, одређујући за темпо и тенденције развоја у догледној будућности.

Основни пројекат бијенала ће се одвијати у изложбеној сали Мањеж, код Кремља. Назив пројекта гласи као позив: Више светлости. Уз то његов координатор је директор Гентског музеја ликовне уметности из Белгије Катрин де Зегер.

Пројекат Више светлости објединио је преко 70 аутора, од којих ће сваки представити рад направљен специјално за Москву. На пример, палестинска уметница Мона Хатум која живи у Великој Британији припрема инсталацију Web: то је огромна паучина са сазвежђима кристалних кугли. Са инсталацијом долазе и уметници из Аустралије Алфредо и Исабел Акилисан. Брачни пар намерава да направи дело о Русији, која се код њих асоцира са снежном зимом. Они су се већ обратили москвољанима да им дају скије и снаке. У пројекту Више светлости учествују, разуме се, руски аутори, између осталог Валериј Кошљаков кога днас називају најсликарскијим од сликара. Говори уметнички критичар Сергеј Хачатуров.

- Уметник ради у традиционалној техници, обраћа се традиционалном методу сликања. то није модерно сада. Ипак, Кошљакову полази за руком да споји и актуалну стратегију и академски класични метод.

А млади руски учесници бијенала наступају са радикалнијих позиција. Јегор Кошељев, на пример, сматра да сада није време да се даје данак фигуралном сликарству.

- Савремено сликарство је на одмору – оно се одмара, оно не решава фундаменталне задатке данашњег искуства, али постоји као медијум. Мислим да је то привремена пауза коју је узела ова врста уметности как оби затим надокнадила пропуштено и применила оне снаге које је нагомилала.

Московско бијенале увек су одликовале не само размере изложбених простора, већ и живи дух стваралачке дискусије!

Олга Бугрова,