Да ли Британија има више права на Гибралтар, него Србија на Космет?

Ових дана смо сведоци сукоба који се распламсава између Шпаније и Велике Британије око Гибралтара, који је заправо мали гребен у Средоземном мору. Због ситних размирица са Шпанијом у виду саобраћајних гужви на граничном прелазу са Гибралтаром, Британија је тамо послала групу својих ратних бродова, са поруком да је британски суверенитет светиња, па макар се радило и о стени од непуних десет квадратних километара. Наравно, посматрачу са Балкана одмах упада у очи паралела са Косметом, и поставља се логичко питање – да ли Британија има више права на Гибралтар, него Србија на Космет?

Повод за актуелни шпанско-британски сукоб су ригорозне контроле на граници, али у суштини се ради о захтеву Шпаније да јој се врати та мала територија коју је Шпанија била присиљена да уступи Британији још далеке 1713. године у складу са Мировним уговором из Утрехта, који јој је био наметнут након пораза у рату. По слову тог споразума, Британија је добила од Шпаније Гибралтар, а такође и искључиво право трговине људима, односно афричким црнцима. Од тада, па све до данашњег дана, Гибралтар се налази у поседу Британије, али савремена Шпанија захтева повратак свог давно изгубљеног комадића територије.

Међутим, иако су обе земље чланице Европске уније и НАТО пакта, Британија је без оклевања послала у спорно подручје фрегату „Вестминстер“, заставни брод „Булварк“, фрегату „Монтроз“, као и велики носач хеликоптера „Иластриус“, заједно са још шест бродова. А како отворено констатују шпански медији, то је поступак којим Велика Британија жели да застраши Шпанију.

Штавише, градоначелник Лондона је тим поводом у листу „Дејли Телеграф“ јавно поручио Шпанији – „Даље руке од наше земље“, и још је додао „Надам се да ћемо, на овај или онај начин, ускоро склонити шпанске руке са гуше наше колоније, јер је срамотно то што се сада дешава.“

Дакле, ако Британија због најмањег угрожавања суверенитета чак и својих далеких колонија шаље такве оштре поруке и демонстрира непоколебљиву спремност да их одбрани од својих пријатеља из Европске Уније и НАТО пакта, онда се утолико више уочава колико морално право има Србија да брани суверенитет над колевком своје државности Косметом, који узгред буди речено, није стена од 6 квадратних километара, него приближно 11.000 квадратних километара, што чини око 15% државне територије Србије.

Наравно, никако не сматрам да би и Србија требало да демонстрира силу у покушају одбране свог суверенитета, с обзиром да је насилно решавање проблема потпуно неприхватљиво, али ради се о томе да се из Београда никада није могао чути чак ни јасан апел, попут оног из Лондона, који је гласио – „Даље руке од наше земље, јер је срамота то што се дешава.“

А оно што је од свега најжалосније, то је чињеница да су на Гибралтару чак и тамошњи мајмуни, који се зову макаки, буквално заштићенији од преосталих Срба на Космету, јер се за много година није десило нити једно убиство мајмуна, али на Косову и Метохији се догодило најмање 1000 убистава Срба после 1999. године. Осим тога, број мајмуна на Гибралтару је и даље непромењен, и он износи око 230, али у исто време у Приштини је остало свега око 60 Срба, а то извините на поређењу - дословно значи да на Гибралтару има четири пута више макаки мајмуна, него ли Срба у главном граду Косова.

Па ипак, и поред свега тога, чини се да Србија у постојећим међународним околностима има мање права да подигне свој глас у вези своје јужне покрајине, него ли Велика Британија у вези своје мале прекоморске територије Гибралтара.

Ратко паић,