Коме ће припасти Охотско море

Русија ће (у петак, 16. августа) УН поднети званичну пријаву за контитенталну територију испод Охотског мора ван граница 200-километарске економске зоне – саопштавају руски медији. Ради се о продуженом делу дна површине од 56 хиљада квадратних километара у центру морске акваторије. Она се тренутно сматра „отвореним морем“, а то значи да овде свака земља може да обавља економску делатност.

Охотско море скоро са свих страна окружује руска територија – копно, полуострво Камчатка, острво Сахалин и острва Курилског низа. И оно би се могло сматрати унутрашњим руским да није једне ствари – на југу ово море запљускује јапанско острво Хокаидо. Управо због тога се спорна деоница (у литератури на енглеском језику се назива Peanut Hole) сматра општедоступном, објашњава доцент Руске академије за народну привреду и државне службе при председнику РФ Пјотр Казначејев:

- Охотско море запљускује више од једне државе. Кад би око њега била само Русија оно би највероватније било сврстано у унутрашње воде. Међутим, пошто постоји и део Јапана, треба доказати да унутрашња територија мора представља наставак континенталног дела под водом. Иначе се она не може сматрати искључиво економском територијом Русије.

Русија је 2001. године већ покушавала да докаже да центар Охотског мора потпада под њену јурисдикцију и да је искључиво њена економска зона. Међутим, стручњаци УН су сматрали да аргументи Москве нису довољно убедљиви. Осим тога, руској иницијативи се супротставио Јапан. Судбина оваквих молби зависи од два фактора, каже Пјотр Казначејев:

- Практично, говоримо о томе да Русија овај део мора сматра наставком континенталног дела под водом. Међутим, то треба доказати. Степен доказаности и научне основаности одређује судбину молбе. Други аспект је – политички – дипломатија, рад МСП и политика. То је увек трговина.

Судећи по коментарима медија и представника МСП шансе за успех су високе. Руски научници су неколико година вршили истраживања и прикупили су потребне доказе, а дипломате су успеле да наговоре Токио да не подмеће ногу. Међутим, како подсећа Казначејев, прогнозе за гребене Ломоносова и Мендељејева на Арктику су биле оптимистичке, али још увек није јасно да ли ће ове акваторије добити статус руског континенталног дела под водом.

Како истиче заменик председника Комитета за природне ресурсе, коришћење природе и екологију Државне думе Максим Шингаркин, спорна деоница у Охотском мору има велики значај:

- Безусловно, рачунамо на економско коришћење. То су и биолошки ресурси и руде. На овом континенталном делу под морем концентрисни су колосални природни ресурси који ће нашој држави бити потребни у наредним вековима. У суштини, то су резерве које ће припасти нашим потомцима.

За све државе осим Русије и Јапана, привредна делатност у центру Охотског мора је отежана због географског положаја. То је, по мишљењу стручњака, још један аргумент у корист захтева Русије. А успешан завршетак епопеје у Охотском мору ће повећати шансе Москве приликом разматрања ажуриране молбе за гребене Ломоносова и Мендељејева.