Шта је све постигао напредак…

Протекла недеља је прошла у знаку футуристичке будућности. Ретко је наша пажња у кратком периоду била усредсређена не на једној, већ на неколико атрактивних демонстрација научно-техничког напретка.

Да почнемо од тога да је Москву посетио човек-киборг Наџел Екланд – власник најсавршеније у свету бионичке протезе руке. Она може да везује пертле, куца, односно, да ради све, што може да ради обичан човек. Вештачка рука окреће шаку, савија сваки прст, способна је чак на то, што не може да уради природна људска рука – окрене запешће за 180 степени – укупно има 14 комбинација, од којих 8 је већ програмирано, остале је могуће увести преко Bluetooth.

Наличје протезе је специјално подешено за патрљак. Са две стране – унутра и споља су електроде. Све, што треба да се учини је замислити да стежеш лоптицу. Онда сигнал стиже у мишић, он се смањује, то се преноси у мотор. Да би рука радила читав дан, ноћу он је пуни струјом као обични телефон.

Иначе, данас се Најџел осећа обичним човеком. Међутим, са техничког гледишта је он киборг-почетник. Ако развој бионике буде кренуо таквим путем, у будућности није искључена ситуација када ће мозак управљати не само протезом шаке или коленског зглоба, већ и пуном протезом тела.

Дакле, киборгизација је једна од могућности да се много продужи људски век. Додуше, за сада није јасно, у којој ће мери киборзи у будућности остати људи, како их ми схватамо, јер механички систем с живим људским мозгом подразумева савим други начин живота (ако реч «живот» одговара том начину постојања беланчевинског тела). Скоро сигурно ће нестати традиционална за људску цивилизацију сфера као гастрономија. Заиста, одржавање енергетског баланса у механизму тешко да ће се остваривати на хемијски начин, што тражи много труда и новаца. Пре ће се говорити о микронуклеарним реакторима у облику киборга, у складу са шемом, који су предложили ствараоци познатог филма Терминатор.

На путу ка киборгизацији човечанства морамо да се хранимо нечим, што је укусније од машинског уља. Узимајући у обзир да нас на планети постаје све више, прехрамбено питање почиње да буде акутно.

Вероватно зато је јавност обратила пажњу на други догађај недеље – промоцију првог у свету котлета у епрувети. Професор физиологије Маастришког универзитета Марк Пост, који је радио на стварању вештачког хамбургера, прича о технологији: научници су узели ћелије од обичне краве и створили специјалне услове, у којима оне могу да се множе, претварајући се у мишићно ткиво. Од једне ћелије се добије 40 милијарди – довољно је за мањи бургер.

Многи експерти причају о прехрамбеној револуцији, али са извесним напоменама. Француски лист Le Темps пише да произвђачи меса из епрувете мораће да ревидирају и прецизирају своја образложења. На пример, научници претендују на велико смањење на рачун њиховог изума потрошње ресурса (енергија, вода, пољопривредне површине). Међутим, није израчунато, колико ће материјала и енергије тражити индустријска производња вештачког меса. Прави резултат може да буде сасвим другачији. За производњу високотехнолошких производа може да буде потребно много тога, док ради узгајања крава потребна су само поља и довољно воде, - пише Le Темps.

Многи стручњаци се слажу са обазривом оценом. Скептичари кажу да чак и на први поглед у новој технологији има исто толико минуса колико и плуса. Потпуно је вероватно да вештачка храна у будућности неће решити, већ само продубити социјалне проблеме, - сматра руководилац извршног комитета националног меснатог удружења Сергеј Јушин.

- Сваке глобалне промене у технологијама морају да се процењују, између осталог, и према утицају на различите гране. Ако се вештачко месо буде производило у индустријским размерима, и то према прихватљивим ценама, хоћемо ли морати да одустанемо од традиционалне пољопривреде, затворимо фарме, уништимо пашњаке за узгајање стоке? Шта ћемо с људима, који изгубе посао услед тих глобалних промена? Хоћемо ли пожелети да би се променио сеоски пејзаж?

Проблем, с којим могу да се суоче пољоприрведне земље је колосална миграција у градове, јер уз прелаз на нове технологије милиони људи ће изгубити посао. Свакако, морамо да поштујемо научно-технички напредак, али и будемо свесни, какве социјално-економске последице он води за собом.

Приликом промоције првог вештачког хамбургера је била оглашена његова цена - 250 милиона фунти. Многи су је сматрали претерано високом. Међутим, академик Јосиф Рогов се с њима не слаже.

- То је глупост! Милионе је коштао научни рад. Биотехнологија је веома скупа наука, она тражи озбиљно опскрбљење апаратима, озбиљну припрему. Није реч само о месу. То су риба, морски рачићи, иначе, све. Могуће је створити све живо. Доћи ће време, када све ово постане неопходно, јер број становника се повећава брже него се повећава сточарство, које је у неким сферама дошло до краја. У случају коришћења нове технологије ми за 80 одсто смањујемо трошак воде, за 45 одсто трошак струје. Грубо речено, једном ћелијом је могуће нахранити свет. Мишићно ткиво сазрева за 20 дана. Не година, већ дана! Проучили смо главно: безбедност ове масе, хемијски састав, аминокиселински састав, састав беланчевина, њихов узајамни однос – све исто. Разлику не видимо.

И присталице, и противници нове технологије се слажу у томе да је од првог вештачког хамбургера до индустријске производње огромна дистанца. Главно је да се том дистанцом треба кретати веома опрезно: док се не убедимо да неко достигнуће научно-техничког напретка служи за добробит људи, због смоодржавања треба га сматрати злом, јер је немогуће на том путу одступити или направити корак у страну. Одговор на питање, шта ће нашим далеким потомцима пружити бионичка рука или вештачки котлет, требало је тражити пре њиховог изума. Пандорина кутија се не затвара, будућност, према речима Терминатора, предодређује наша прошлост.

Сергеј Дуз,