Балканска дијалектика

Пре 100 година, 10. августа 1913. године био је потписан Букурештски мировни уговор. Он је завршио Други балкански рат. Бугарска је тада преживела пораз од Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Турске. Рат је трајао нешто више од месеца дана, али су се његове последице осећале у току више деценија.

Конфликт је почео ускоро после завршетка Првог Балканског рата 1912. године, у којем су Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка заједничким напорима уништиле армију Османске империје. Балкански савез је вратио опширне територије Македоније и Тракије. Њихову даљу судбину, у складу с Лондонским мировним уговором, предстојало је да решавају земље-победнице. То је постало за недавне савезнике јабука раздора. На Балкану је поново почела војна мобилизација. Ситуацију су подстицале велесиле, које су водиле закулисну борбу за утицај у том региону. С једне стране је Аустро-Угарска, која је у то време имала економске могућности утицаја на Балкану и њена савезница Немачка. С друге су стране Русија, Француска и Британија. Чинило би се, требало је са највећом пажњом слушати Русију – пре три и по деценије је она у рату против Турске одбранила независност балканских земаља. И Балкански савез је ради мировних сврхи формиран управо под њеним покровитељством, - истиче експерт Руског института стратешких истраживања Петар Муљтатули.

- Тај Савез је омогућивао Русији да се спречи велики европски рат. Аустро-Угарска и Немачка нису већ могли да слободно делују ни против једне од тих земаља, ни против Русије, јер је била формирана моћна «балканска Антанта». Међутим, све те мање државе – Бугарска, Србија, Грчка, Црна Гора, Румунија – нажалост, имале су своје усконационалне интересе, које су оне лажно разумеле. Оне су хтеле Велику Бугарску, Велику Србију итд. Услед тога, без обзира на супротстављање Русије и лично императора Николаја Другог, Бугарска је гађала српску територију, чак је покушала да уведе тамо војску. Затим су се све те државе ујединиле против Бугарске.

Све или ништа, изјавио је тада бугарски цар Фердинанд, одбивши све предлоге Русије за мировно регулисање. Он је био уверен да Македонија, чију су половину становништва сачињавали Бугари, ући у састав његове земље. Међутим, та ратоборна еуфорија није дуго трајала. После Србије, Грчке и Црне Горе у рат против Бугарске јe ступила Румунија. Што више, у њу се увукла и Турска, која је сасвим недавно преживела пораз. Бугарска није имала никакве шансе, те је била приморана да прихвати услове Букурештског уговора. Распад Балканског савеза и Букурештски уговор су још више повећали напетост у том региону, која је касније постала један од узрока Првог светског рата, - сматра експерт Института славистике Александар Карасјов.

- Србија, Црна Гора, Румунија су повећале своје територије. Оне су биле победнице, док је Бугарска услед пустоловних тежњи владајућих кругова била побеђена, и то веома озбиљно. Дакле, у региону је настала велика напетост, која је изазвала код владајућих кругова Бугарске жељу за реванширањем.

1915. године Букурештски уговор је био сторниран. Бугарска, која је тада ратовала на страни Аустро-Угарске и Немачке, отела је Србији Македонију. После пораза централних држава она је била приморана да је врати. 1941. године она ју је поново заузела, ратујући на страни фашистичке Немачке. После доласка Совјетске Армије она ју је поново изгубила. Није тешко да се примети, да усмереност бугарских власних структура тим злочестим савезима изазвано је једним те истим територијалним спором. Напетост у односима између Југославије и Бугарске је остала и током читавог доба социјализма. Република Македонија је 1991. године стекла државну независност, али је у току неколико година после тога била у економској блокади од стране Грчке, која је сматрала недопустивим и старогрчки назив те земље, и старогрчке симболе на њеној застави. Бугарска, која је прва признала Македонију, ипак је више пута истицала да је македонски језик само бугарски дијалекат. Како је казао мајстор дијалектике Фридрих Хегел, историјски догађаји се дешавају два пута: прво као трагедија, а затим као фарса. Последње је ипак боље, зато је лакше да га се отарасимо. Балкански савез, у који се пре стотину година уздала Русија, није се тада дуго одржао. Међутим, позив за мировне преговоре је и даље актуелан.

Михаил Аристов,