40 година Т-72: историја „Урала“ се наставља

Навршило се 40 година од дана када је тенк Т-72 ступио у наоружање. Он је ушао у Гинисову књигу рекорда као најмасовнији тенк савремености. Т-72 је, такође, проглашен за најбољи тенк последње четврти XX века. Његове различите модификације се налазе у наоружању армија преко 40 држава.

„Исти, само једноставнији“

У другој половини 60-их година у наоружање совјетских тенковских јединица је почео да улази танк Т-64. Машина са комбинованим вишеслојним оклопом, са топом глатке цеви и високом балистиком са аутоматским пуњењем и одличним динамичким карактеристикама, постала је један од првих борбених тенкова у свету који у себи садрже заштиту и ватрену моћ тешког тенка, а с покретљивошћу средњег.

Ова машина је конструисана у Харкову и постала основа за облик свих совјетских (руских) основних борбених тенкова, укључујући Т-90. Главне особине нове машине су постали релативно мали, у поређењу са западним конкурентима, величина и маса, смањена посада до 3 члана и компактност. Т-64 је у многом био револуционарни тенк, али је његова производња била пропраћена са великим потешкоћама: мотор, шасија и низ других делова и агрегата нове генерације су приморали многе фабрике да поново организују производњу и опрему. Истовремено капацитет харковског комплекса није био довољан ни за обезбеђење текућих потреба оружаних снага, а тим пре ни за стварање мобилизацијске резерве.

Ево шта каже главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“, стручњак за тенкове, пуковник у резерви Виктор Мураховскиј:

- Са харковским капацитетом обнова наоружања у тенковским јединицама би трајала и 20 година. И све то време би требало користити машине претходних генерација Т-55 и Т-62.

Истовремено, повећање производње Т-64, заједно са организацијом његове производње у другим фабрикама, је било отежано и због економских узрока. Руководство земље је схватило да је неопходна јефтинија машина нове генерације.

Прототип такве машине је постао „објект 172М“, дело руку стручњака уралског конструкторског бироа тенковске производње, који је и данас „мозак“ уралске „тенковске корпорације“. Имајући мало једноставнију конструкцију, проверен мотор из породице В-2, овај тенк, практично, није био лошији од Т-64 по борбеним способностима, а истовремено је омогућавао да армија брзо добије ново наоружање, тенкове нове генерације. Машина је истовремено почела и да се усавршава и да јој се повећавају могућности.

Крајем 70-их година Т-72 је постао основа совјетских тенковских јединица на Западу, активно се извозио у земље Варшавског договора и друге савезнике СССР, некада и са уступањем лиценце за производњу (Пољска, Југославија, Румунија, Индија и друге државе).

Према оценама многих тенкиста, он је постао оптимална машина у којој су спојени једноставност и поузданост са високим карактеристикама и потенцијалом за модернизацију: последњи модели Т-72 са усавршеним системима за управљање ватром и динамичком заштитом, нису били ништа гори од Т-64 и његовог наследника Т-80. Међутим, специфика совјетског економског планирања није дозволила да тенк Т-72 постане једини и јединствени у производњи и наоружању. Паралелно се производио како Т-64 (све до 1987., када је Харков прешао на Т-80УД), тако и Т-80, који се производио у Лењинграду од 1976, а скинут са производње са моделом Т-80У у Омску средином 90-х година.

Од 72 до 90 санадом у „Армату“

После распада СССР, Русија је морала да изабере, јер ослабљеној земљи није било могуће производити и Т-72 и Т-80. На улогу главног тенка руске армије је претендовао уралски Т-90 са модернизованом опремом и локализацијом производње у РФ, као и омски Т-80УМ.

У корист Т-90, као и пре 20 година у корист Т-72, је ишла његова једноставна конструкција, а био је и јефтинији. На крају је почела серијска производња овог тенка и испорука, како својим оружаним снагама, тако и за извоз. Индијска наруџбина крајем 90-их, почетком 2000-их година је била једини извор финансирања производње ове машине.

Временом се Т-90 све више модернизовао и удаљавао од базног модела „Урал“. Економске могућности нису омогућавале да се он производи у потребној количини. Зато је Т-72 и сада главна машина руске армије. Међутим, развој технике и повећање трошкова одбране је омогућило да се почне са модернизацијом постојећег парка Т-72 и да се његове карактеристике приведу до нивоа наследника. Посебна нада у том правцу је ново борбено одељење са новом куполом, која је конструисана за тенк Т-90АМ (извозни модел Т-90СМ). Оно може бити постављено како на тенк Т-90 раније производње, тако и на Т-72, дајући им квалитет тенка следеће генерације и нагло повећане могућности средстава за откривање, везу, управљање ватром. Побољшава се и заштита тенка – како за рачун нове куполе, тако и за рачун плоча динамичке заштите нове генерације које се постављају на корпусу. У таквом издању модернизовани Т-72 могу остати у строју све док их не замене тенкови нове генерације, које ће да направе уралски конструктори на борбеној платформи „Армата“.

Илија Крамник,