Председник Абхазије: Треба ставити тачку на рат

Уочи пете годишњице почетка агресије Грузије против Јужне Осетије, председник Републике Абхазије Александар Анкваб је телефоном дао интервју „Гласу Русије“.

Господине председниче, дозволите да Вас поздравимо у име компаније „Глас Русије“ и нашег широког аудиторијума у разним земљама света. Пре пет година Абхазија је постала пуноправни субјект међународног права. Са којим државама је она до данас успоставила дипломатске односе?

- Венецуела, Никарагва, Тувалу, Вануату, Науру. О Русији морам посебно да Вам испричам. То је био епохални догађај, очекиван. Када се то десило, то је било нешто неописиво.

Како се данас развијају односи Републике Абхазије са Јужном Осетијом, Русијом, Грузијом, Аџаријом?

- Наши односи са Русијом су свеобухватни. Од 2008. године је било пуно догађаја. Осим великог споразума, ми смо потписали много докумената који граде наше односе систематски, у правним оквирима, са поштовањем норми међународног права. Наши односи су пуни позитивних садржаја.

Нама су јако важни ти односи. Неки их зову савезничким, стратешким. Ми чешће говоримо о братским односима које ћемо само да учвршћујемо. Русија нам је увек помагала. И до 2008. године нам је врло озбиљно помагала. То је и могућност да велики број наших грађана добије држављанство брже и једноставније. Наши пензионери, који су заслужили лепу старост, већ више година добијају руску пензију, и увек, са великом топлином и поштовањем говоре о земљи која их је подржала после распада Совјетског Савеза. Русија је и наш главни трговински партнер. Са Русијом нас вежу многобројни односи у разним областима живота, не само у економији.

Што се тиче односа са Грузијом, ви знате какви су нам односи. Међу нама је граница, ми хоћемо да живимо мирно, и више пута смо грузијским политичарима постављали питање о неопходности потписивања мировног споразума. Треба ставити тачку на тај рат. Али, позитивних импулса са друге стране, на жалост, нема. Ми можемо да будемо нормални суседи. Ми сматрамо да немамо другу судбину, а да повратка назад, такође, нема.

Са Аџаријом, као регионом у Грузији, ми немамо никакве односе, једино нас запљускују воде истог мора.

Односи са Јужном Осетијом – то су посебни односи. Ми смо стално у контакту, посете делегација су честе, потписујемо међународне документе и подржавамо једни друге по било ком питању у вези са учвршћивањем нас као самосталних држава.

Саопштено је да у Абхазију у последње време стижу земљаци из Сирије, из Турске. Колика је миграција из тих и других држава?

- Није велика миграција из тих земаља. Коначне цифре су незнатне. Познато је шта се десило са сиријским Абхасцима, то је последица рата. Ми смо у две етапе примили укупно нешто више од 400 људи, међу њима и деце. Они су смештени у различитим деловима Абхазије и ми тражимо могућности за њихову брзу адаптацију у новим условима. Ми нисмо могли да останемо равнодушни према судбини наших земљака који живе у Сирији.

Како би Ви данас могли да оцените стране инвестиције у економију Републике Абхазије

- Стране инвестиције у Абхазију иду одавно. Можда то нису велике суме, али су присутне и ми то осећамо. Наравно, да би хтели да инвестиција буде много, и трудимо се да помогнемо инвеститору. Мислим да ће у скорије време у Абхазији бити много више инвестиција и не могу, а да не подвучем, да су то углавном руске инвестиције. Ми смо земља која је недавно завршила са ратом и имамо много проблема. Свагде је потребан почетни капитал да би живот био лакши.

Господине председниче, да ли се Ваша оцена догађаја из августа 2008. године променила протеклих година?

- Знате, ни моја оцена, ни оцена наших грађана, се није ни мало променила после септембра 2008. године. Септембар је посебан месец у нашој историји, у историји Јужне Осетије. То су била тешка времена. Осмог августа ћемо отићи у амбасаду Јужне Осетије и подсетићемо се тих дана. Исто би се десило и са Абхазијом. Ти планови су били познати, планови Грузије за војно решење проблема Јужне Осетије и Абхазије. Да се Русија није умешала, последице би биле ужасне, катастрофалне. То, што се десило становницима Јужне Осетије је страшно. Наши грађани су били спремни да иду у Јужну Осетију да помажу Осетинима.

Ми смо се и данас срели да учесницима рата. Наши официри су се подсетили и августа и септембра 2008. године са болом и горчином. Ми смо истицали, и истичемо, огромну улогу Руске Федерације, храбре државне одлуке које је донео председник Медведев. Ми смо са великом пажњом слушали његов велики интервју за Russia Today.

Ми сматрамо да је он говорио и нашим гласом, изражавао и наше мишљење. То је наша заједничка оцена догађаја из августа-септембра 2008. године.

Господине председниче, ми Вам се захваљујемо на времену и предивном интервјуу. Дозволите нам да преко Вас пожелимо братском абхаском народу нове успехе у изградњи слободне и независне државе.

Због тога што сте осетили потребу да чујете и наше мишљење, дозволите да у име народа Абхазије пожелим све најлепше вашем аудиторијуму. Ми вас чекамо у гостима. Ми хоћемо да живимо у миру и ми ћемо живети у миру. И одржавати братске односе са нашом драгом Русијом. Све вас поздрављам и желим све најлепше.

Сергеј Вељев,