Поднесена иницијатива за ревизију пресуде хрватским генералима

У Документационо-информативном центру "Веритас"сматрају да би најновија сазнања у вези са откривањем масовних гробница у Хрватској могла да допринесе ревизији правоснажној ослобађајућој пресуди хрватским генералима, а под чијим вођством је протерано 220.000 Срба. Осамнаест година од хрватске војне акције "Олуја" многе породице трагају за својим несталим рођацима. Историчари сматрају да Хрватска, иако од недавно чланица ЕУ ни до данас није расчистила са својим усташким наслеђем.

"Веритас" је невладина и нестраначка организација коју су крајем 1993. године основали грађани са подручја Републике Српске Крајине. Непосредни повод за оснивање "Веритаса" произишао је из дипломатског, економског и медијског рата светских размера против србског народа, а један од задатака је и прикупљање докумената о прогонима и страдањима лица српске националности на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске и свих грађана на подручју Републике Српске Крајине у предратном, ратном и поратном периоду, као и излагање и публиковање прикупљених и обрађених докумената.

"Веритас" је недавно поднио Хашком трибуналу иницијативу и документацију за преиспитивање правоснажне ослобађајуће пресуде хрватским генералима. Директор организације, Саво Штрбац сматра да недавна открића о страдању Срба у Хрватској указују на то да има основа за ревизију пресуде:

- Од новембра прошле године десиле су се нове чињенице које су се манифестовале кроз ексхумацију 110 посмртних остатака Срба страдалих управо у акцији "Олуја" и то на оном сектору, на оном подручју које је било предмет суђења и предмет оптужбе пред Хашким трибуналом. Ради се о ексхумацијама у Шибенику, на гробљу Света Мареју, на градском гробљу у Задру. С обзиром да су Хрвати пожурили да ексхумирају то што су давно требали, али чекали су намјерно да заврши тај поступак против хрватских генерала. "Веритас" је недавно поднио иницијативу Тужилаштву у Хагу, да поднесу тај предлог за преиспитивање те правоснажне пресуде.

Многи још нису нашли чланове својих породица који су нестали у вихору рата. Зорица Влајнић двадесетдве године трага за оцем Душаном Тривунчићем који је убијен 1991. године у Хрватској, а био је посланик у Хрватском сабору:

- Постоје сведоци, постоје имена починитеља, односно имена оних људи који су га одвели и ухапсили из куће, међутим правда на жалост још није задовољена и ми се боримо и не одустајемо надајући се да ће се то ипак десити.

Хрватска још није расчистила са својом прошчошћу, нити жели истини да погледа у очи, чак ни сада када је чланица ЕУ, речено је на округлом столу под називом "Олуја у светлу међународне правде", наводи Мира Јовановић, координатор "Веритас"-а за РС:

- Хрватска није прошла деусташизацију после Другог светског рата пошто је под окриљем "братства и јединства" то се потискивало, односно, манипулисало то сећање на злочине у Другом светском рату. То се види исто и данас. Управо што се дешава са догађајима деведесетих, од 91-95 године. Они зову то "Домовински рат", а то је заправо био грађански рат.

У акцији "Олуја" која је почела 4. августа 1995. године на подручју Републике Српске Крајине, убијено је и нестало 2.500 Срба, а протерано је 220.000. Срба.

Вања Савићевић,