Педесет година Московског уговора

Уговору о делимичној забрани нуклеарних проба 5. августа навршава се 50 година. После дугогодишњих преговора Уговор је био потписан у Москви између представника СССР, САД и Велике Британије. Споразум који се назива Московски уговор, забранио је да се врше експерименталне нуклеарне експлозије у атмосфери, космосу и под водом. То је била прва препрека на путу трке у наоружавању.

Прве нуклеарне пробе извеле су САД. У држави Њу Мексико 1945. године активирана је бомба чије пуњење је износили 20 килотона у тротилском еквиваленту. Није прошло ни месец дана, а разорне могућности новог оружја су биле демонстриране читавом свету у јапанским градовима Хирошима и Нагасаки. Четири године касније пробе су започеле у Совјетском Савезу, затим у Великој Британији, Француској и Кини. Најјача експлозија изведена је на архипелагу Нова Земља у Сверном Леденом океану 1961. године.

Совјетска, како су је називали на Западу, цар-бомба снаге сто мегатона одјекнула је тада са пола снаге. Али експлозија, према прорачунима научника, десет пута је превазишла све сумарне експлозије Другог светског рата, укључујући америчке бомбе у Јапану. Атомска печурка се попела на висину од 67 километара, а експлозивни талас је три пута обишао земљину куглу. Експерименти са нуклеарним оружјем обављани су у ваздуху, испод земље, под водом. У космичком простору, судећи по саопштењима штампе, била су активирана 4 совјетска и 5 америчких нуклеарних пуњења. Трошкови за припрему и извођење серије нуклеарних проба у безваздушном простору износили су на милијарде долара. О еколошким последицама ове неуморне трке може само да се нагађа. После многобројних јавних протеста земље нуклеарне петорке озбиљно су се замислиле да прекину пробе. 1963. године представници СССР, САД и Велике Британије у Москви су потписали документ који је означио почетак контроле процеса производње нуклеарног оружја. По мишљењу директора Центра за друштвено-политичка истраживања Владимира Јевсејева:

- Уговор је имао неоспоран значај. Опасност радиоактивне контаминације земље и ваздуха била је битно смањена. После тога пробе су имале подземни карактер.

Међутим Француска, која није признала уговор, наставила је копнене пробе све до 1974. године, Кина до 1980. године. 1996. године био је потписан нови уговор – о општој забрани нуклеарних проба. У Русији до тог доба оне су биле већ потпуно прекинуте. Индија и Пакистан који нису потписали ни један од два уговора, извели су своје последње нуклеарне пробе 1998. године. Северна Кораја своју трећу подземну нуклеарну пробу извела је ове године. Тренутно технички развијене земље немају потребу за нуклеарним пробама. Како сматра члан Савета за спољну и одбрамбену политику Владимир Аверчев, њих замењује високопрецизно компјутерско моделовање.

- На томе је изграђено усавршавање нуклеарних пуњења. Јасно је да то још више увећава разлику у техничким могућностима оних земаља које поседује нуклеарно оружје и оних које не поседују. И то је додатна гаранција и средство спречавања распростирања нуклеарног наоружања.

Тема извођења нуклеарних проба остаје актуелна за земље које тек намеравају да уђу у нуклеарни клуб. На пример, за Северну Кореју. Прекид проби је могућ тек после ратификације Уговора о општој забрани, подвлачи Владимир Јевсејев:

- Али први корак треба да учини не Северна Кореја, већ САД које су потписале, али нису ратификовале указани уговор. Њкихов пример очигледно прате Кина и друге државе.

Амерички експерти у последње време склони су томе да одустајање од проби неће нанети штету националној безбедности земље. Председник Барак Обама, као што се зна, сматра питање приоритетним. То улива наду да ће у скоријој перспективи Уговор који забрањује нуклеарне пробе бити дат Конгресу на ратификацију.

Михаил Аристов,