Израел и Палестина обновили дијалог

После трогодишње паузе израелска и палестинска делегације су се среле у Вашингтону и договориле да почну мировне преговоре. Државни секретар САД Џон Кери је изразио наду да ће кроз 9 месеци њихов рад бити крунисан потписивањем палестинско-израелског мировног уговора, а на политичкој карти ће се наћи нова – палестинска – држава.

Американци су максимално обазриво пришли припреми сусрета - никаквих спорних питања попут статуса Јерусалима на дневном реду није било. Зато су делегације контактирале потпуно цивилизовано, нико није залупио врата. Међутим, на основи тога изводити заклучак да ће кроз 9 месеци бити потписан мировни уговор претерани је оптимизам од стране Керија, - сматра припадник Оделења проучавања Израела и јеврејских заједница Института оријенталистике РАН Дмитриј Марјасис.

- Мислим да ово није више реално него током претходних преговора. Још 2000. године је председник САД Бил Клинтон рачунао да ће бити потписан мировни уговор између Израела и Палестине. Прошло је 13 година, а то се није десило. Поштено говорећи, наде су слабе. За сада се не виде разлози да би се то десило, мада је чињеница преговора добра.

Фактички, Израел је спреман да прихвати стварање независне палестинке државе, али без претходних услова и у оквиру територије, коју Арапи заузимају данас. Палестинци желе да врате окупирану од стране Израела територију на Западнј обали Јордана, стварање палестинске државе у границама 1967. године, повратак избеглица, ревидирање статуса Јерусалима. За компромис нико није спреман, - истиче експерт Института Блиског Истока Сергеј Серегичев.

- У чему се састоје сложености, повезане са стварање палестинске дрожаве? То су избеглице и територије. Ако буде створена јединствена палестинска држава, шта ће бити с милионима Арапа, који живе на територији државе Израел? Неће они имати довољно места на територији палестинске државе, чак не узимајући у обзир оне, који су се налазили у либанским, сиријским и другим логорима за избеглице. То је прво. Друго се тиче статуса Јерусалима. То су веома болна за обе стране питања. Нисам видео принципијелно нове прилазе њиховом решењу, зато што ни Израел, ни Палестина неће се сложити са варијантом, рецимо, објављивања Јерусалима неутралним градом, градом под контролома УН, односно, нико неће пристати на услове – ни нашим, ни вашим. Делити Јерусалим је практично немогуће.

Проблем је још и у томе да сами Израелци и Палестинци не много подржавају преговоре. Мировни уговор је потребан свима, али становништво Израела нема основе да верује у озбиљност намера Палестинаца, - изјавио је у интервјуу Гласу Русије заменик министра иностраних послова Израела Зејев Ељкин.

- Сви ставови, које палестинска страна изјављује као коначне, који не подлежу разматрању, као својеврсну црвену црту, за нас су неприхватљиви. У изјавама шефа ПНА Махмуда Абаса постоји још један занимљив моменат – у будућој пвлестинској држави неће живети ниједан Јевреј.

Истовремено у палестинској администрацији обећају да ће било који постигнут на преговорима договор бити предложен за референдум. Узимајући у обзир да је покрет Хамас већ изразио негативан однос према обнављању палестинско-израелског дијалога, палестинској влади неће бити једноставно да стекне одобрење народа.

Преговори морају да почну после 11. августа, када се код муслимана завршавају празници поводом завршетка светог месеца Рамадан. Буквално према првим корацима ће бити јасно да ли су стране спремне да напредују у преговорима.

Наталија Коваленко,