Четврт века под заштитом нуклеарног „Војводе“

Пре тачно 25 година на бојево дежурство је ступио Војвода – интерконтинентална балистичка ракета Р-36М2. Снажна по својој разорној моћи и јединствана по могућностима превладавања свих система ПРО, ова ракета је постала једна од легенди хладног рата. Коју улогу је одиграо овај ракетни комплекс у светској политици нуклеарног одвраћања и шта ће га сменити?

Совјетска балистичка ракета Р-36М2 у класификацији НАТО-а добила је застрашујући назив Сатана. Трка у наоружавању која је пратила читав послератни период политичке конфронтације СССР и САД, родила је доста чудовишта. Стотине авиобаза НАТО-а по читавом свету пуњене су десетинама стратешких бомбардера, спремних да у било ком тренутку полете према Русији, у дубинама Светског мора било је тесно од атомских подводних носача ракета који су чували резерве нуклеарних ракета способне да униште планету, а са обе стране Атлантика у буквалном смислу појавио се плот ракета. Постепено је трка у наоружавању достигла космос. Како је рекао за Глас Русије бивши начелник Генералштаба ракетних трупа стратешке намене Русије Виктор Јесин, америчка концепција Звезданих ратова која је предвиђала уништавање нуклеарних пуњења у орбити, мада је била блеф, добила је сасвим реални одговор:

- Одлука да се направи ракетни комплекс Војовода била је донета у периоду када је амерички председник Реган објавио да се формира стратешка одбрамбена иницијатива (СОИ). То је постављање масовне дубоко ешалониране ПРО са ударним системима у космосу. За пробој такве одбране управо је и потребан такав ракетни комплекс који може да избацује велико корисно оптерећење.

Главна предност Војводе је његова носивост. Носећи на територију потенцијалног противника неколико бојевих блокова одједном, овај комплекс није остављао шансе никаквом систему ПРО, приметио је Виктор Јесин:

- Основна предност се састојала у томе што је он поседовао способност да избацује велико корисно оптетећење – скоро 9 тона. Два пута ово корисно оптерећење је премашивало оно које је могао да избацује најсавршенији амерички комплекс МХ. Захваљујући великом обиму оптрећења могао је да се смести велики број бојевих блокова и снажан комплет средстава превладавања ПРО. Осим тога, био је ојачан труп ракете, што јој је омогућило да се смањи деловање ударних система.

Међутим, Војвода има један недостатак – стационарно позиционирање. У актуелним условима дата чињеница повећава угроженост ракетног комплекса. И таква катастрофална снага оружју за одвраћање више није потребна, уверен је директор Центра за друштвно-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- Период када су биле потребне тако тешке ракете прошао је. Сада треба радинти на новим ракетама које ће имати мању стартну тежину и мањи број бојевих глава, али ће у потпуности одговарати новим прилазима смањењу нуклеарног наоружања.

Сада се комплекси Војвода постепено скидају са бојевог дежурства, гарантовани рокови чувања ракета истичу без могућности даљег продужетка. Ипак Русија не одустаје од поседовања тешких интерконтиненталних балистичких ракета. Како је истакао Владимир Јевсејев, у наредној деценији на бојевом дежурству Војводу ће сменити нови комплекс Сармат.

Григориј Миленин,