Врховни касациони суд у Београду доноси одлуку о екстрадицији руског држављанина Илије Горјачева

На седници Врховног касационог суда у Београду одржана је расправа по жалби одбране руског држављанина Илије Горјачева, а која се тиче његове екстрадиције из Републике Србије у Руску Федерацију.

Подсетимо, Руска Федерација, односно орган који се зове "Истражни комитет РФ" је затражио његово изручење због наводних почињених тешких кривичних дела, a на основу исказа човека осуђеног на доживотну робију за убиства у Руској Федерацији.

На почетку, у свом обраћању већу, тужилац је навео да Тужилаштво остаје при свом ставу, и да би се могло доста говорити о значењима и условима правних термина, те је такође навео да се о случају и разлозима тражења изручења Илије Горјачева упознао кроз штампу те да штампа унапред доноси "суд", те је истакао да је одбрана Илије Горјачева много боље упућена у цели случај.

Тим одбране Илије Горјачева у Србији чине адвокати: Горан Петронијевић, Феђа Димовић и Дејан Ћасић. Одбрана је на расправи изнела чињенице и упознала веће суда о ставу одбране и правним чињеницама које законски апсолутно онемогућују изручење њиховог брањеника.

Као разлози који онемогућују изручење су превасходно елементарне законске одредбе које нису испуњене, а које нужно морају бити испуњене да би се екстрадиција извршила. Пре свега наведено је да су прекршени чланови Закона о екстрадицији, а који се тичу испуњености елементарних услова да би особа могла бити екстрадирана.

Одбрана је таксативно навела елементарне чланове Закона о екстрадицији, а који су повређени у овом случају, те између осталог навела да ни један доказ од стране Руске Федерације није достављен правосудним органима Србије, а што је први услов да би неко могао бити екстрадиран по закону, односно да би Суд уопште могао и радити и одлучивати по захтеву земље мољиље. Такође је наведено да и када би се овај услов испунио било би потребно да из тих доказа може да се утврди основана сумња за учињено евентуално кривично дело, те би се тек онда разматрало о евентуалној екстрадицији и доношењу коначне одлуке, а што у процесу Илије Горјачева никако није случај. Одбрана је навела такође да је Првостепени суд у рекордно кратком року, односно за 3 дана донио одлуку о екстрадицији, а сам спис се састоји од 160 страница, а што указује на то да Првостепени суд није ни могао за тако кратко време ревносно донети одлуку, а што се види и из учињених пропуста у првостепеном поступуку. Надаље је одбрана навела да минимум 2 кривична дела од 4, а које Илији Горјачеву стављају на терет не постоје у Кривичном закону Републике Србије. Кривично дело "разбојништво" у КЗ Србије и КК Русије су потпуно два разлчита дела и немају никакве везе у инкриминацији и бићу дела да би као такво било остварено. Разбојништво у КЗ Србији је "насилна крађа", а у Русији, то је дело "организовање наоружане групе у политичком интересу", а чиме се указује то да је учињена и велика грешка у појму кривичног дела "разбојништво", а које се Илији Горјачеву ставља на терет.

Такође одбрана је навела и неколико чињенециа које указују на повреде одредаба кривичног процеса.

Одлука првостепеног суда је донесена на основу документације коју је руска страна доставила. Наиме, сви преведени материјали у поступку који су достављени србској страни, преведени су са руског језика на србски језик у Русији, те као такви никако не могу бити веродостојни и бити премдет разматрања јер само судски тумачи за руски језик у Србији имају овлаштење да оригиналне документе писане на руском језику преводе на србски језик, и тек тада, као такви, могу бити веродостојни и као такви употребљени у поступку у Србији. Такође се наводи  да се у достављеном преводу на србском језику, а који је превела руска страна, чак и на први поглед могу увидити грешке у превођењу. Као такав пример наводи се и грешка у преводу на србски језик дописа руске стране, нпр. да је смртна казна у Русији укинута. У ствари то је огромна грешка у преводу, односно на њу је уведен мораториј, што су потпуно два различита појма, те као и низ других грешака у преводу.

Одбрана је навела, да поред "неовлаштених" и нетачних превода, грешке у обичном говору су мање-више прихватљиве, али у правничком речнику свака реч мора бити тачно и прецизно преведена, јер једна реч у руском има потпуно другачије значење на србском. Надаље, одбрана је навела да је Првостепени суд донио одлуку на основу акта који није оптужница, а што би морао бити, већ да је то акт којим се иницира одређена радња у неком "истражном поступку". Такође, као битна чињеница је и та да захтев за екстрадицију није поднело Тужилаштво Руске Федерације, него је то учињено од органа који се зове "Истражни комитет", а на захтеву за екстрадицију је потпис генерал-мајора, те се поставља питање какве везе имају генерал-мајор и правосудне институције. Такође одбрана истиче да Првостепени суд у Србији није могао донети одлуку на основу дописа органа, а за којег ни не зна које су му надлежности и овлаштења у Русији, односно одбрана је указала да је Првостепени суд требао и морао тражити додатна објашњења од руских правосудних органа те и тражити да се доставе сви потребни докази и материјали да би се процес евентуално законски могао и водити.

Такође тим одбране је навео да држава Србија која има своје прописе и своје унутрашње право има дужност да се њих и држи, а не да се одлуке доносе у складу са тим, јер на "другој страни" стоји Руска Федерација или САД или било која друга велика земља, те да политика и право не смију бити повезани, а што је случај у овом поступку , те да се правосудне институције морају бавити искључиво правном струком, а одлуке доносити само и искључиво по законским прописима земље. Одбрана је навела и то да Руска Федерација није ектрадирала Србији у једном недавном поступку њене држављане, иако је доставила Русији сву неопходно потребну документацију, него је Руска Федерација одбила захтев за изручење, јер је сматрала и сматра да би то било политичко суђење. Такође је наведен и случај србског држављанина у САД-у, а за чије изручење се чекало 3 године јер се чекало на усклађивање чланова Кривичног закона САД-а и Србије, односно кривичног дела за које је подигнута оптужница.

Већу се је обратио и Илија Горјачев те је у свом говору објаснио детаљније политичка дешавања и понашања одређених органа у Руској Федерацији, а која су везана за његов случај у РФ и изручење, те је замолио Суд да поступи у складу са Законом и Конвенцијом о екстрадцији.

Одбрана је такође изнела чињенице да се Илија Горјачев већ три године налази као пријављен страни држављанин у Србији, о чему постоје потврде МУП-а, као и да је пријављен као дописник руских новина.

На окончању седнице већа, одбрана је затражила од већа да се укине решење Првостепеног суда и руски држављанин пусти на слободу из разлога тих, јер се није испунио ни један од прописаних елементарних законских услова да би био екстрадиран, те и да су прекршене битне процесне норме, или да предмет врати Првостепеном суду на поновно разматрање.

Одлука Врховног касационог суда Србије биће донета за 7 дана.

Илија Горјачев је руски новинар, историчар-балканиста, одликован од стране патријарха москвоског и све Русије Алексеја, за научни рад о страдању Срба у НДХ за време Другог свтетског рата. Обилазио је и извештавао са ратом захваћених територија бивше СФРЈ, више пута боравио на Косову и Метохији извештавајући за руске медије о сукобима и страдању србског народа.

Вања Савићевић,