МВМС 2013: тек почиње

Најинтересантнији аспект међународног Међународног салона ратне морнарице МВМС 2013, који се управо завршио у Санкт-Петербургу, јесу тенденције у развоју бродоградње. О перспективама нових пројеката изградње ратних бродова са Гласом Русије је разговарао потпредседник Уједињене корпорације за бродоградњу (ОСК), доктор техничких наука контраадмирал Игор Захаров.

Брод као систем

Реализација државног програма наоружања у 2011-2020. спада међу најважније функције ОСК. Али већ данас, посебно у сфери научног истраживања и пројектовања, велика пажња се поклања програму за 2016-2025. који је тренутно у фази усвајања. Игор Захаров каже да би ОСК требало да се прикључи новом државном програму са извесним бројем нових пројеката, који би били у стању да обезбеде квалитативне промене на подручју могућности руске флоте. Битно ће се разликовати од постојећих пројеката, и то по монтирању изузетно прецизног оружја на бродовима, по већем степену аутоматизације и по мањим посадама. Широко ће се примењивати и роботизована средства и модуларни приступи пројектовању. Према Захаровљевом мишљењу у фокусу пажње биће креирање нових приступа планирању и менаџменту програма бродоградње. Та потреба је условљена комбинацијом неколико чинилаца.

Брод као систем подразумева комбинацију елемената који имају велики ресурс, наиме трупа, општих бродских система, система за лансирање ракета, чији радни век је дуг неколико деценија (30-50 и више година), и радиоелектронске опреме и наоружања, који брзо застаре. А ратне карактеристике брода данас пре свега одређују управо ти елементи. Због те околности потребан је нови приступ пројектовању брода – систем мора бити отворен за модернизацију и замену опреме, која је за брод пресудна. Такав приступ, каже потпредседник ОСК-а, захтева да конструктори и стручњаци за бродоградњу промене своје досадашње визије, пошто у совјетском периоду приликом изградње бродова практично се није рачунало са могућношћу модернизације.

Игор Захаров је напоменуо да у перспективи не би требало очекивати велику серијску изградњу бродова 1. и 2. ранга, што је било уобичајено у 50-80-им годинама прошлог века. Велики ратни бродови ће се градити у релативно малим серијама, док убрзани развој радиоелектронске опреме намеће потребу за поделом тих серија на потсерије (групе) које се у великој мери разликују по својим могућностима. Притом те групе би биле унифициране у погледу општих бродских система, што би спречило евентуалне негативне последице диверзитета који је био карактеристичан за совјетску флоту.

Комбинација унификације општих бродских система, како у оквиру једне класе бродова, тако и, по могућству, између различитих класа, као и оперативна модернизација опреме и брода као система наоружања, требало би да постане главна и најбитнија тенденција развоја ратне бродоградње.

Ограничене брзине бродоградње, велики трошкови и дуже пројектовање система наоружања и базних бродских система чине да њихово посебно креирање у односу на брод носач није сврсисходно. Приликом израдње перспективних пројеката ти радови би се изводили упоредо у оквиру јединственог уговора о изградњи брода. То би захтевало већи степен сарадње између пројектаната бродова и пројектаната наоружања и војне технике који ће се накнадно монтирати.

Морнарица као систем

Велики циљ нових пројеката бродоградње само је један део заједничког задатка да се формира ефикасна ратна морнарица као једна врста оружаних снага. Радни век бродова, дужи рокови пројектвања и изградње и велики степен развојне инертности у тој грани и у ратној морнарици уопште намећу потребу за другачијим присупом њеном развоју.

Данас руска флота и индустрија се често суочавају са проблемима из 90-2000-их година. Стање у коме су предузећа онемогућује правовремено извршење данашњих задатака и уговора. Један пример је пробијање рокова изградње корвета из пројекта 20380 у Амурском бродоградилишту. До тога је дошло због стања бродоградилишта и због прениске цене уговора потписаног средином 2000-их, док су трошкови изградње били велики због тога што се то далекоисточно предузеће налази далеко од главних индустријских центара Русије.

Притом није могуће решити све постојеће проблеме искључиво у оквиру те гране. Потпредседник ОСК-а је напоменуо да би за такве ситуације требало да постоји арбитража која би била у стању да нађе компромисно решење и да га достави извршним органима. Ови последњи би требало да реше проблем поштујући како интересе свих страна, тако и законске прописе.

Један од механизама који би могао спречити понављање сличних ситуација јесу јавне расправе о проблемима и развојним плановима руске ратне морнарице. Отворено дугорочно планирање развоја флоте уз подршку струћних организација омогућило би да се, са једне стране, очува поверљивост у сферама у којима је то заиста потребно – ратни потенцијал, тачне карактеристике и техничке изуме у области опреме и система наоружања. Са друге стране, спречило би грешке и нуспојаве које настају када најбитније одлуке доноси нека мања и затворена група људи.

Илија Крамник,