BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Они говоре руски

Они говоре руски
09.07.2013. год.


Аустрија, Швајцарска, Летонија, Бугарска и Пољска- 60 особа из читаве Европе и сви говоре руски . Управо руски их обједињује на Међународном форуму предавача руског језика у Пољској. Светлана Калмикова, новинар „Гласа Русије“ разговарала је са овим људима које је руски језик довео у Варшаву.

Са шахом је почела руска епопеја за аустријског књижевног критичара, и познаваоца руске књижевности Ериха Појнтнера. 80-тих година, када је Ерих бирао своју будућу професију, у Аустрији је био прави „бум“ и потражња за свим што је руско. Захваљујући Горбачову и његовој Перестројци. Али, Ерих се за Русију још раније заинтересовао. А полтика ту није играла никакву улогу.

- Од самог детињства играм шах, објашњава господин Појнтнер.- Моји хероји су били Тигран Петросјан, Михаил Ботвиник, Анатолиј Карпов и Гари Каспаров. Управо они су одредили моју судбину. Почео сам да изучавам руски језик, како бих читао руске часописе посвећене шаху. И тек потом сам почео да изучавам руску литературу.

Временом је забава прерасла у професију. Ерих Појнтнер је завршио факултет у Бечу, а онда се дошколовао на Филолошком факултету у тадашњем Лењинграду. Аутор је неколико радова о руској литератури. Уз то,њега не занима само класика, већ и неки новији радови. Али, главно му је предавање руског језика и то је оно што он највише воли да ради. Секира га што омладина више уопште не чита.

А свој метод борбе против „нечитања“ нашла је колегиница Појнтнера из пољског града Хинув. Дорота Јасјак је заједно са својим ученицима образовала позоришну групу. Сада они не уче језик, већ га играју. И то врло успешно. Недавно је трупа професорке Јасјак победила на међународном дечјем фестивалу театара на руском језику.

Дорота је почела да предаје руски језик, пре свега 4 године. Али, за то се припремала дугих 15 година. 90-тих, када је Дорота тек завршила филологију на Варшавском универзитету, није могла наћи посао. Због анти-руског расположења које је захватило Пољску у то време, није било оних који су желели да изучавају руски језик. Дорота је променила професију и постала књиговођа. Дугих 10 година није могла да се бави оним што воли, већ оним што доноси новац.

Када је дошло време, Јасјак је одлучила да покуша, и њен је предмет постао омиљен код ученика. У почетку су само играли разне сцене како би лакше усвајали лекције и метријал. А када би почињали да глуме, тешко их је било зауставити. Тако се и појавио театар на руском у обичној школи у Пољској.

Она се нада, да ће деца која су се са руским упознала у детињству, моћи да порасту без утицаја стереотипа, а да у Пољској више никада неће бити незваничне забране учења руског језика.

Још амбицизиозније задатке је пред себе поставила Олга Александре. Становница Швајцарске нашла је националну идеју, коју тако одавно траже и не налазе у Русији. Олга није ни филолог нити је професор руског. Она је просто Рускиња. Пре 26 година се удала и прешла у Швајцарску да живи. Родила је децу. Остало је питање: како подићи децу и научити их руски језик, ако живите далеко од Русије? Тако је и било отворено прво руско обданиште у Швајцарској. Данас „Матрјошке“ (бабушке) како је Олга назвала свој пројекат раде у Цириху, Монтру, Лозани и Женеви. Ова обданишта су предвиђена за децу која су рођена у мешаним браковима.

- Деца из мешаних бракова или такозвана деца билингвисти, осносно деца која још од рођења говоре два језика, имају мало везе са Русијом, јер живе, наравно усасвим другој култури, у другом свету, окружењу- говори Олга. Наш задатак је да култивишемо оно „руско“ у њима. Како би се то дешавало и у њиховој души, како биони себе схватали као део руског света.

Али, испоставило се да је изучавање језика недовољно како би се деца потпуно идентификовала са „руском душом“. Требало их и учити да верују као Руси. Или макар учити их шта је то у шта Руси верују и делити са њима те вредности. Тако су се у Швајцарској појавили летњи православни кампови, у које сваке године долазе деца из целог света, независно које су националности и вероисповести.

Учење руског језика, са собом повлачи и упознавање са културом, говоре наши саговорници. Свако од њих има своје „руско искуство“, говори руски са својим, себи својственим акцентом- у директном и у пренесеном значењу.Али за све учеснике овог форума, руски језик није само ајдничко средство комуникације, то је за њих читав свет.

Ксенија Касапри,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: © Flickr.com/Guillaume Speurt/сс-by-sa 3.0/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА