Самит ЕУ: продора нема, али их нико није ни очекивао

У Бриселу 28. јуна завршен редовни самит ЕУ. Уочи самита су као главне теме за разматрање помињали подршку малог и средњег бизниса у Европи, стварање банкарског савеза и интеграцију финансијских тржишта ЕУ.

Међутим, главна је тема била незапосленост, која резултира низом разноврсних проблема, - уверен је експерт-политиколог Алексеј Кузнецов.

- Незапосленост у ЕУ успорава економски раст, јер се смањују приходи становништва, опада лична потрошња. Поред тога не користе се радни ресурси - највише страдају млади. Незапосленост код младих у ЕУ износи већ 23 одсто, поред укупне незапослености 11 одсто.

На југу континента број незапослених међу младима износи већ скоро 60 одсто. Лидери ЕУ су се договорили да ће издвојити 8 млрд евра ради решења тог проблема - о томе је према резултатима првог дана самита објавио председник ЕУ Херман Ван Ромпеј. Иначе, како тврде експерти, усвојни програм ће омогућити ублаживање проблема, али тешко да ће променити ситуацију на тржишту рада. Извори незапосљености су различити у различитим земљама, то значи да треба прописати свакој земљи свој лек.

Противречности се виде голим оком: без обзира на заједничко тржиште рада, незапосленост у Немачкој или Аустрији износи 5 до 6 одсто (што би могло да се сматра нормом), зато у проблематичним земљама као што су Шпанија или Грчка тај показатељ износи 20 одсто.

Иначе, на самиту се више дискутовало, него решавало. Главни резултат акције, према речима руководиоца Центра немачких истраживања Института Европе РАН Владислава Белова, било је разматрање основних проблема и потврђивање докумената, који су били давно припремљени.

- Вероватно је основно - потврђивање прелаза на петогодишње финансијско планирање. Одлука је била усвојена још протекле године, ове године је она била потврђена. Затим потврђивање напаћеног буџета, који је био одобрен још у децембру, али је Европарламент одбио да га усвоји. Уколико сам обавештен, ту је постигнут консензус. Вероватно ћемо видети усвојени буџет у оном виду, како је био размотрен.

Пре почетка самита неки експерти су саветовали да се не чекају озбиљне промене из два разлога: еврозона и ЕУ сувише зависе од Немачке, а немачки канцелар Ангела Меркел је забринута у вези са предстојећим изборима у бундестаг.

Међутим, реч није само о изборима, уверен је шеф оделења Института светске економије и међународних односа РАН Сергеј Афонцев. Борећи се против економске кризе, бриселски бирократи покушавају да нађу универзално средство, које би свима одговарало. У економији такве панацеје нема, убеђен је Афонцев, јер се различите државе суочавају с различитим проблемима.

- Врше се покушаји да се у вези са кризом повећа унификација - тобоже без ње је немогуће. То нема никакве основе. То је тромост бриселске бирократије. Бриселска бирократија зна да чини само унифициране ствари. Она жели да у условима кризе стекне већа пуномоћја, регулише више економских процеса, пише не хиљаду правила, већ хиљаду сто.

Чешће од других земаља своје незадовољство изражава Британија. Острво упорно доказује Бриселу да се његов економски потенцијал битно разликује од потенцијала многих држава континента. То значи да и проблеми, и путеви њиховог решавања такође морају да буду другачији. Зато се Англосакси категорично не слажу, када им покушавају да предложе иста правила, која се предлажу Грцима и Киприотима.

Влад Гринкевич,