Доживљаји по Сноудену

Не зна се где се налази раскринкавач специјалних служби Едвард Сноуден. У главни град Кубе летом СУ150 из Москве он није одлетео. Уместо њега у Хавану је допутовало око тридесет новинара. То што су их на аеродрому у Хавани дочекивале на десетине колега са фото и видеокамерама, никога није чудило.

За Едуарда Сноудена већ могу да се узимају опкладе. Њему треба да се допада улога неухватљивог осветника. И он ствара своју шпијунску причу.

Започела је она тиме што су власти Хонгконга саопштиле да је амерички бегунац одлетео у Москву летом СУ213. После тога репортери светских медија су буквално напамет научили ред летења московског аеродрома Шереметјево. То што се дешавало даље више је личило на детекстивску причу – са полицјом, праћењем и ноћним дежурствима.

Новинари су приређивали заседу свуда где су могли да се пробију: у терминалу долазака и одлазака, у сали званичних делегација, у транзитној зони, у хотелу у оквиру аеродрома и испред амбасаде Еквадора. Али главни јунак, као што и треба, све је надмудрио и остао непримећен.

У другој глави Едвард Сноуден је требало да одлети у Хавану. Новинари су мењали једни друге на осматрачницама. Ербас А-330 је требало да одлети на Кубу полупразан. Али новинари су купили скоро све карте. Авион се претворио у прави летећи прес-центар.

Актера у овом шпијунском роману постајало је све више. Сарадници безбедности аеродрома оградили су излаз са лета 28, донели додатне инструменте за прегледање путника. Штампи су забранили да снима све ове припреме. Узбуђење медија сарадници полиције нису делили.

Глава трећа. Едвард Сноуден се регистровао на лет. Очекивало се да ће полетети на месту 17А. Поред њега је било резервисано још једно место, вероватно Саре Харисон, правника Викиликса која прати Сноудена. Новинари су решили да се удруже и да га заједно наговоре да одговори бар на једно-два питања. Остало је само да дочека он сам.

Када су објавили укрцавање, у авиону поред места 17А није могло да се прође. Сви су чекали да се Сноуден појави буквално ниоткуда, као прави шпијун. Сваки детаљ је могао да буде важан: лет су задржали на 20 минута, трапом се попео човек у без маици са зеленом торбом...

Када су затворили врата и авион почео да рула по писти, новинари су наставили да осматрају редове бизнис и економске класе. Само је место 17А било празно. Остало је само да се фотографише. Тиме су се и бавили обесхрабрени новинари. За успешан угао фотографисања имали су више од 12 сати времена.

Едварда Сноудена опет нико није видео. Само он вероватно ради на наставку шпијунске саге о самом себи.

Олга Денисова,