Московски међународни филмски фестивал - победници и побеђени

Стаљинградска битка. Победници и побеђени. То је специјални програм ММКФ, посвећен 70. годишњици кључне битке у Другом светском рату. У њему учествује 8 руских и немачких филмова, који представљају два погледа на рат. Међу филмовима има архивских, из колекције Госфилмофонд, као и оних снимљених 1990-их година.

Први филм о Стаљинграду је снимљен у Совјетском Савезу још за време рата – 1944. године, према мотивима приповетке Константина Симонова «Дани и ноћи», посвећен херојској одбрани града. У току 10 послератнитх година совјетски филмски редитељи и филмски документаристи су се неколико пута враћали теми Стаљинграда. 1970-их година редитељ, учесник рата Григориј Чухрај је предложио гледаоцима своју визију рата и велике битке у филму Сећање, заснованом на експресивно монтираним фрагментима војне филмске хронике. 1989. године је редитељ Јуриј Озеров први показао Стаљинградску битку очима совјетских и немачких војника и официра. Филм је био снимљен заједно с колегама из НДР, Чехословачке и САД. Данас руским гледаоцима предстоји да упознају како те догађаје приказују немачки филмски уметници.

Уочи 22. јуна – трагичног дана у историји Русије – гледаоци су видели филм «Лекар из Стаљинграда», који је снимљен у СРН 1958. године. Филм је посвећен немачким војним заробљеницима, који су се нашли у логору после Стаљинградске битке. У центру филма је живот немачког лекара Белера, искусног неурохирурга, који спасава сина команданта логора, он је имао тумор мозга. Захваљујући Белеру и успешној операцији, 150 немачких заробљеника се враћа у отаџбину. Познати руски редитељ Александар Адабашјан признаје да је гледао тај филм заинтересовано.

- Данас снимам филм, повезан управо с тим периодом рата, али с друге стране. То је немачки концентрациони логор, истинита прича. Иначе било је занимљиво погледати како су то замишљали 1959-х година с оне стране. Свака земља се труди да ствара митологију о својој историји. То је немачки покушај: племенити Немци, додуше имају неке негативне стране, и примитивни Руси, са једним изузетком – доктор с његовим људским односом према немачком колеги. Иначе, тај филм је снимљен за Немце, да би схватили: ми смо изгубили рат, али смо ипак јачи, постојимо као нација, свет то цени, како су оцениле руске жене…

Жене су на филму заиста неравнодушне према префињеним немачким мушкарцима. Чак горопадна жена-лекар, која је изгубила у рату мужа, заљубљује се у Немца.

Историчар филмске уметности Филип Штјасни из Берлина, који прати програм, са своје стране је рекао да у том филму нема историјске истине, то је одраз тога, шта су мислили о тим догађајима у Немачкој у време, када је снимљен тај филм.

- Тај је филм снимљен за обичне гледаоце. Он је доста конзервативан, што се тиче ондашњих стереотипа. Например, у књижевности истог доба у Немачкој били су много храбрији покушаји да се схвати сопствена прошлост. Тамо су износили мишлење различитих страна, то су биле двоструке књиге. Например, 5 година после рата је у Немачкој била штампана књига Александра Клига Опис Стаљинградске битке, то су биле његове успомене. Он је читавог живота покушавао да савлада ту трауму, слике, које су остале у његовом сећању.

Филип Штјасни је такође изнео интересантну појединост. Према његовим речима, крајем 1950-х година у Западној Немачкој се водила широка дискусија да ли је земљи потребно нуклеарно оружје? Противници наоружања су увек наводили Стаљинградску битку, тврдећи да се не сме допустити такво крвопролиће. Онда је реч Стаљинград била у Немачкој симбол пацифизма.