Хероји Совјетског Савеза: у априлу 1945. године Генадиј Гузанов први форсирао Одер

На Дан сећања и туге у Русији се са захвалношћу сећају оних, који су водили тешке борбе и извојевали Победу. Учесник тог рата, херој Совјетског Савеза Генадиј Гузанов је и данас међу нама.

У априлу 1945. године 6. армија 1. Белоруског фронта се примакла десној обали реке Одер – последњој воденој граници на путу према Берлину. Реком немачке судбине Одер је називала немачка пропаганда. Зато су је Немци бранили очајно – борили су се за сваки педаљ земље не на живот, већ на смрт. Обичан пионир из Костроме Генадиј Гузанов је успео да продре кроз њихову одбрану и учврсти се на непријатељској обали.

За храброст и херојизам Гузанов је добио звање Херој Совјетског Савеза. Данас он има 91 годину, али се одлично сећа да је командант наредио његовој инжењерско-пионирској бригади да форсира Одер. Он се сећа да је осетио страх, јер је то значило неминовну смрт! Непријатељ је осветљавао ракетама и пуцао на сваки сантиметар реке. Недеља дана је прошла у извиђању. Ноћу између 18. и 19. априла Гузанов и још 6 војника на два чамца-амфибије кренули су према супротној обали. До ње је остало једно 30 метара, када је одјекнула експлозија. Сви су се војници нашли у леденој води, на површини је од 7 глава остало само 3. Четири војника су погинула.

- Нас су гађали из панцерфауста, са блиског растојања. То је граната велике снаге. Нас смо троје испливали, скинуо сам скоро све, шта је на мени било. Речна струја нас је далеко избацила. Троје нас се вратило. Дошао сам команданту чете и причам како је све било. Командант моли: мора да се форсира, мора се. Онда сам након три дана покушао још једном. Задатак је био да се учврстим. Онда сам приручним пловним средствима форсирао реку, учврстио сам се. Послао црвену ракету, онда су се подигли у ваздух авиони. Почело је свитање, онда су почели да граде мост на сплаву да би тенкови и тешка артиљерија прошли. Задатак сам испунио, али је било веома тешко.

У време те операције Гузанов је био рањен у ногу, те није могао да се бори за Берлин. Али је тешко било савладати жељу да уђе као победник у престоницу непријатеља.

- Пријатељи кажу: Генка, морамо да погледамо Берлин, да учествујемо. Онда кажем: хајдемо. Борбе су биле тешке, јер су гестаповци пружили отпор нашим снагама. Пришли смо Рајхстагу, када су борбе још трајале. Написао сам на зиду: Кострома – Гузанов.

После рата се наш херој вратио у колхоз. Оженио је девојку из истог разреда – они су заједно већ 66 година. На питање зашто се сада весели његова душа, Генадиј Иванович уз осмех одговара.

- Имам башту, 1965. године ју је бака добила, када је радила у колхозу. Обрађујем земљу, копрцам се. Помажу ми ћерка, зет. Имам два унука.

Велики Отаџбински рат је однео животе 20 милиона совјетских војника. Вратило се из рата 18 милиона. 2013. године има их мање од 100 хиљада. Одлазак сваког ветерана односи делић историје Русије. Све се памти док очевици причају своја сећања.

Рита Ошун,