Србија-Косово: на корак ближе ЕУ

22.06.2013. год.

Нова рунда преговора о "нормлаизацији" односа између Србије и Косова. После шестосатног састанка премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија у Бриселу шеф европске дипломатије Кетрин Ештон, уз чије посредништво су вођени преговори, изјавила је да су стране урадиле велики посао и достигле прогрес о низу питања. У области правосуђа, рада полиције и предстојећих општинских избора на Косову.

О детаљима дописник Гласа Русије из Брисела Александар Шишло.

Договори које су постигли премијери Србије и Косова потврђују да су конкретни кораци предузети у правцу очигледног и стабилног побољшаља односа између Београда и Приштине били благовремени. Србски премијер Ивица Дачић и Хашим Тачи састали су се у административној престоници ЕУ на позив Кетрин Ештон, како би уочи самита ЕУ испунили означене циљеве на реализацији споразума у складу са планом, одобреним у мају ове године. Тада су Дачић и Тачи одредили мапу пута. Споразум о томе био је парафиран 19. априла у белгијској престоници.

Учесницима самита ЕУ предстоји још да одреде датум почетка преговора са Србијом о придруживању ЕУ, што је подржала Европска комисија одмах после постизања Априлског споразума. Осим тога, лидери ЕУ треба да закажу преговоре о склапању споразума о стабилизацији и придруживању са Косовом, што је први корак ка ступању у ЕУ.

Како сазнаје Глас Русије, у петак експертске групе Београда и Косова наставиће преговоре на разређењу спорних питања у области енергетике и телекомуникација. Београд са своје стране инсистира на томе да електроснабдевање општина на Косову где живе претежно Срби настави да обавља србска комапнија. Приштина тражи право независног увоза и извоза електричне енергије за читаву покрајину.

Што се тиче телекомуникација, Београд се и даље противи томе да Косово добије сопствени међународни телефонски позивни број. У Србији су незадовољни и демонтажом предајтниак спрских провајдера мобилне везе у централном Косову. Приштина је то објаснила тиме да су србски оператери на тржишту телекомуникација на Косову радили незаконито, тачније без дозволе.

Априлски споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине, посвећен углавном организацији и овлашћењима србских општина на северу Косова, до данас није ступио на снагу. Споразум изводи српске општине ван јурисдикције Београда и фактички и предаје албанских властима на Косоову, које су у једностраном поретку прогласиле независност од Србије 2008. године.

Управо из тог разлога против такозваног Бриселског споразума залажу се многе српске опозиционе странке и покрети, православна црква, као и косовски Срби којих им аоко 40 хиљада.

У Београду, напротив, подвлачи се да у случају реализације споразума Србији ће бити отворен пут ка преговорима о придруживању ЕУ, а северне, претежно српске општине на Косову, добиће додатна права у заштити својих интереса.

У међувремену, ради испуњења захтева ЕУ Србија у Косово разменили су 17. јуна такозване официре за везу, они треба да допринесу зближавању ставова страна и да представљају своје владе у Притшини и Београду.

Александар Шишло,