Имигранти: расход или приход?

Утицајна Организација за економску срадњу и развој ОЕСР покушала је да оповргне једну од најпроширенијих представа у данашњој Европи – о негативном економском деловању прилива миграната. Анализиравши имиграционе таласе у последњих 50 година, њени експерти су дошли до прилично неочекиваног закључка на први поглед: имигранти не само да не једу буџет земље домаћина, већ и доносе благајни додатне приходе.

Неочекиваним овај закључак делује само на први поглед, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

- Један од омиљених аргумената присталица националистичких и изолационистичких концепција је теза о финанфијској погубности имиграције. Према сличним представама, дошљаци добијају буџетске доприносе, социјалне доприносе, повлашћене станове, запослење, остале исплате које оптерећују државни буџет који је и тако у кризи. Јасно је да ова логика постаје посебно популарна у време глобалних финансијских криза. Али и у мирнија, сита времена тема имиграције има негативну финансијску нијансу.

Разуме се, основе за такве бојазни постоје. Ипак ако се окренемо чињеницама, постаје јасно да се проблем у ствари распада на два.

Први је везан са оним мигрантима који заиста стижу у економски развијеније државе са користољубивим циљевима. Пример може да буде такозвана вртешка – када земље чланице ЕУ с времена на време буквално окупирају емигранти из одређених земаља и региона. Упечатљиво сведочанство су драматични догађаји који су започели почетком 2010. у Западној Европи. Хиљаде Албанаца које су стигле у Белгију очигледно на сигнал, блокирале су државне установе у Белгији, тражећи од владе азил, стан, посао и новчану помоћ. слична прича се поновила у Шведској. Специфика законодавства ЕУ управо помаће да се организује оваква финансијска вртешка. јер власти земаља ЕУ исплаћују доприносе чак оним досељеницима којима одбијају издавање дозволе боравка. У Шведској, на пример, ова сума износи 500 евра. Добивши средства, Албнаци су исто тако масовно одлазили у суседне државе ЕУ, где се процедура понављала.

Илегални имигранти користе и други сценарио – долазе у пограничну земљу ЕУ како би затим проникли у дубину европског простора и тамо се населили. У погледу дате категорије имиграната алармантна размишљања изолациониста су сасвим оправдана. Али решавање сличних проблема реално и може да буде нађено на основу оптимализације већ постојећег шенгенског система, без њенове ликвидације, рекао је за Глас Русије руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов.

Ипак проблем имиграције има и другу страну – одражава опште процесе глобализације и транстранично кретање бизниса и радних ресурса. Како пише амерички Њујорк Тајмс позивају се на експерте ОЕСР, за 2001-2011. годину стновништво земаља домаћина у светским размерама увећало се на рачун миграната за 40%. Ипак колебања у буџетским приходима и расходима била су мања и нису премашила 0,5%. При томе често се истицао управо пораст прихода државне благајне, везаних са порезима и другим издвајањима која су морали д аплате имигранти насељени у појединим земљама. Слична ситуација карактеристична је за ЕУ. ЕУ је преживела у првој декади овог века своје највеће проширење које је донело озбиљне економске плусеве, потврдио је у разговору за Глас Русије шеф катедре за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешњиков.

- У старим земљама ЕУ, разуме се, појављују се одређени проблеми. Тамо се појављују радници из нових земаља ЕУ. Неке компаније Западне Европе прелазе у Источну, преносећи тамо своју производњу. Али негативни утицај датих процеса није тако велик као користи које је на крају добила економија Европе од уједињавања.

Проблем није национални, већ класни, тако је окаракатерисао масовне нереде у Шведској посланик националног парламента у име социјал-демократа Морган Јухансон. Није искључено да ако владе држава ЕУ заиста буду виделе у мигрантима не страни терет, већ пре свега извор сопствене економске обнове, са проблема имиграције ће се скинути сувишни драматизам.

Петар Искендеров,