Руски одговор на арктичко узбуђење

Растућа војна активност Русије у арктичком региону одговор је на акције западних држава. Москва је приморана да прибегава таквим мерама ради заштите сопствених геополитичких интереса. Ако не буде увећавала своју моћ у региону сада, Русији ће бити тешко да достигне темпо милитаризације Арктика, који прате САД и њихови НАТО савезници, истичу експерти.

Нови повод за размишљања о милитаризацији Арктика било је заседање Арктичког савета на нивоу начелника генералштаба. Манифестација се подударила са активним дејствима руског Ратног ваздухопловства на северу и северозападу земље. Русија не крије да увећава своју војну активност у Заполарју. Москва је званично објавила да је 11. јуна вршена провера бојеве готовости ваздухопловних база које се налазе у Карелији, Лењинградској и Мурманској области.

Провера готовости руских Оружаних снага ће бити све више – посебно на северним границама. Већ су усвојене Основе државне политике Русије на Арктику. У складу са тим документом у региону се формирају арктички одреди, развија се војна инфраструктура, јача граница. У актуелној ситуацији таквим мерама би прибегла практично свака држава. Вашингтон не крије да разматра Акртик као ново стратешко поље битке.

Узрок арктичке узнемирености је јасан: топљење ледова не само да отвара доступ огромним резервама нафте и гаса и других корисних руда, већ и Северном поморском путу – најкраћем путу из Европе у Азију. Само супарништво може да омете освајање свих тих богатстава, сматра заменик директора за истраживања Савета за спољну и одбрамбену политику Дмитриј Суслов.

- Треба се припремити за вештачку ескалацију напетости на Арктику и некакву трку у наоружавању. То је врло тужна тенденција, пошто у датом случају делимо кожу неубијеног медведа. Проблем је у томе што је реч о неистраженим ресурсима – тачније ми не знамо сигурно у којој количини. Али чак ако они тамо постоје, на данашњи дан њихова експлоатација је врло скупа и економски неоснована. Стране би требало да деполитизују своје односе поводом Арктика, да успоставе сарадњу. Пример може да буде сарадња компаније Росњефт и америчке Ексон Мобил. Али све веће наоружавање Арктика ствара негативну политичку климу, која омета реализацију оваквих пројеката.

Нажалост, Арктички научно-пројектни центар који су недавно формирали Росњефт и Ексон Мобил, један је од малобројних примера сарадње у освајању северних богатстава. Главна тенденција за сада је увећање напетости поред северних руских граница. Под изговором хуманитарних операција НАТО трупе увежбавају задатке минирања акваторијума, контролисања ваздушног простора и искрцавања поморског десанта на обалу. Тако да пре него што се арктичка конфронтација претвори у арктички дијалог, Русији предстоји да битно ојача своје позиције у региону, уверен је члан Друштвеног савета при војно-индустријској комисији руске владе Михаил Ходаренок.

- У совјетско доба војно присуство на Арктику је било више него осетно. Али 90-их година од њега практично ништа није остало. У првом реду сада се поставља питање нашег повратка на Арктик, како војног, тако и цивилног. Пошто, ако ми некако не подржавамо своје присуство на Земљи Франца Јосифа, Новој Земљи, ми сами тамо и не присуствујемо. А тежња многих земаља Северне Европе да претендују на низ територија чија припадност Русији раније није изазивала питања, сада је више него осетна. Може се рећи чак да у земљама Северне Европе, САД, Канади виде се покушаји да се формира јединствени антируски арктички фронт.

Интересовање за Арктик данас испољавају државе које су врло далеко од њега. Кина се, на пример, позиционира као «приарктичка» земља. Арктички савет попуњавају нови посматрачи који инсистирају на давању Арктику статуса региона где важи међународни режим, по угледу на Антарктик. Ипак Русија има најдужу територију која излази на арктичка мора. Москва има значајније трговинско-економске, горивно-енергетске и војно-политичке интересе у Арктику – чак у поређењу са арктичком Данском, Канадом, Норвешком и САД. И ове интересе нема намеру да напусти.

Андреј Смирнов,