BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Да ли је Дачића инспирисало одустајање Исланда од ЕУ?

Да ли је Дачића инспирисало одустајање Исланда од ЕУ?
17.06.2013. год.


Када је пре неколико година Исланд одлучио да поднесе захтев за прикључење Европској унији, као разлози за тај поступак помињали су се аргументи који веома подсећају на аргументе који се у прилог европским интеграцијама помињу у данашњој Србији. А затим, када је Исланд већ био надомак тог циља, он је званично одустао од прикључења Европској унији, па се зато поставља питање – због чега је то урадио, ако је годинама исландска власт говорила да је то једини пут спаса и опоравка за ту земљу?

Наиме, када је пре три године Исланд био на истом оном месту где ће евентуално бити Србија уколико добије датум за преговоре, тадашњи исландски премијер је изјавио да то за Исланд представља „историјски тренутак, који ће имати веома повољне последице за будућност исландског народа“. Такође, исландски премијер је тада прикључење Европској унији прогласио најважнијим спољнополитичким приоритетом. Подсетимо, та земља је у то време била у тешкој економско-финансијској ситуацији и њена власт је у таквим околностима видела у Европској унији сигурно уточиште и спас за своје проблеме, и тврдила је да ће Исланд уласком у ЕУ ојачати своје економске позиције.

Међутим, десило се да је након политике «Европа нема алтернативу», Исланд сада ипак званично одустао од Европске уније, и то онда када су закони те земље практично већ били у потпуности усклађени са законодавством Уније, што значи у тренутку када је чланство Исланда у Европској унији било такорећи надохват руке. А тај потпуни заокрет је настао, између осталог, због тога што Исланђани нису пристали на уцену неколико земаља да их неће пустити у Унију све док не плате ранији дуг од 4 милијарде евра. Иако је исландска власт била спремна да га исплати, грађани Исланда су већ два пута на референдуму рекли своје одлучно – «Не».

Наравно, сваком грађанину Србије прво што пада на памет док слуша о одлуци исландског народа, то је Косово и Метохија, с обзиром да та србска покрајина представља још много већу вредност, односно скоро 15 процената државне територије, на којој се залихе руда и природних богатстава процењују на десетине милијарди евра. Па ипак, чини се да ни услов суштинског одустајања Србије од Космета на путу ка Европској унији, ипак није довољан разлог да се следи пример Исланда.

Наиме, тамошња нова власт се залаже за самостални развој земље, независно од Европске уније, па је стога њихов министар иностраних послова приликом недавне посете Бриселу саопштио Европској комисији буквално следеће: «Главна сврха овог путовања је била да кажем Комисији да је нова влада Исланда одлучила да суспендује преговоре. Исланд је део Европе и желимо да ојачамо своје односе с европским државама, али на друге начине».

Што се тиче Србије, с обзиром на извесне сличности, занимљива је изјава коју је управо дао србски премијер Дачић, а која звучи као да је донекле инспирисана исландским примером. Наиме, он је рекао: «Ако сада не добијемо позитивне одлуке из Брисела, када ћемо?», а на крају је Дачић поручио Бриселу, «Уместо аплауза дајте нам позитивну одлуку или нека нам се јасно каже “не желимо вас у Европској унији” и онда ћемо знати како даље да се понашамо».

Дакле, поставља се питање – ако Србија зна, како је рекао премијер Дачић, како даље да се понаша у случају да нас Европска унија не жели, хоће ли то да објасни и широј јавности, да би и она знала то што зна премијер? У сваком случају, тешко је замисливо да србски министар спољних послова једног дана у Бриселу понови речи исландског, који је рекао: «Исланд је део Европе и желимо да ојачамо своје односе са европским државама, али на неке друге начине».

Ратко Паић,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руски изасланик је позвао организацију да присили Кијев да се придржава међународних правила


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.


Око операције коју Турци планирају против Курдистанске радничке партије у Ираку дешавају се веома интересантни догађаји. Након Ердоганове најаве да ће претња ПКК бити елиминисана током лета, Турска је...

Према речима Пољанског, захтев Русије је, како се и очекивало, изазвао бес представника западних земаља, за којих је та тема “крајње неугодна”


Владимир Путин је поново изабран за председника Русије, према званичним резултатима председничких избора у земљи, које је у понедељак објавила Централна изборна комисија (ЦИК).


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА