Авганистан: Опасне некретнине

После одласка војске западне коалиције из иве земље остаће око десетак војних база САД. А, у току свог дугог присуства западни војни контигент је изградио хиљаде утврђених војних објеката. Шта ће бити с њима после још једног одласка војске?

За време недавне посете по гарнизонима снага западне коалиције у Авганистану ја сам посетио практично све типове савремених тврђава – од џиновских војних градова-база у Кандахару и Хилменду, до минијатурних утврђења у планинама Фараха и између поља мака у Марџи. Сви су, наравно, различити. Али, у једном су слични. Из њих се предивно контролише околина, а они сами су аутономни и скоро неповредиви. То није зачуђујуће – јер су и места градње и конструкцију планирали најбољи зналци своје професије. За сада у њима бораве савезници и то је добро. А, онда?

Теоретски, систем великих и малих војних база и утврђења би требао и даље да буде гарант контроле државе над својом огромном територијом. И не само то. Ево, на пример, шта је рекао у интервјуу StarsandStripesкомандир базе, потпуковник америчке војске Кристофер Вендланд (Lt. Col. Christopher Wendland) о могућим перспективама коришћења базе Шарана (FOB Sharana) у провинцији Пактика на истоку земље:

- Овде постоји много капиталних објеката инфраструктуре који могу послужити Афганистанцима, укључујући бетонске објекте и два активна бунара са пијаћом водом. Постоји и авионска писта. Она се може користити и у војне сврхе, као и за допремање хуманитарне помоћи или средстава за ликвидацију последица природних катастрофа. Као цивилни аеродром, она би могла да буде подстицај локалној економици…

База Шарана је толико добра, да се за њу заинтересовало и руководство провинције. Постоји понуда да се овде премести део затвореника из претрпаних затвора, па чак и идеја да се овде привремено пресели локални универзитет.

Али, на жалост, то је све само сан. Ако се почне од тога да се базе некако и могу одржавати, онда, на пример, рад објеката за пречишћавање Афганистанци самостално не могу обезбедити. Афганистан нема довољно стручњака и средстава да би обезбедио функционисање тако компликованих војних објеката на нивоу стандарда војске западних земаља. Добро, али база се може једноставно оставити афганистанској армији, полицији и граничарима. Нека и тамо нема свих добара западне цивилизације. То је и немогуће. Према мишљењу шефа групе саветника за Пактику 10. планинске дивизије САД (10th Mountain Division) пуковника Дениса Саливана (Col. Dennis Sullivan):

- Проблем је у томе, да ако се овде све уништи, за два дана ће се почети дешавати лоше ствари. Овде ће доћи партизани и они ће имати позицију са које ће моћи да контролишу читав округ.

Ради се, истина, не о бази Шарана, а о граничним утврђењима на граници са Пакистаном. Али, и база и карауле су карике једног ланца, међусобно повезана утврђења. Ако изгуби карауле, највероватније, војска ће изгубити и базу. А, са њом и контролу значајног дела територије. Проблем је у томе што нико није сигуран шта ће се десити у удаљеним деловима земље после одласка армије западне коалиције. Истовремено, скоро сви експерти су уверени да се за одбрану утврђења у тешко доступним деловима Пактике, где већи део становништва никада није ни подржавао кабулску власт, неће трошити снаге.

Зачуђујуће је зашто сада нико о томе не говори. А, ничега новог нема. Више стотина година Кабул је суда слао армију да би смирио побуњеничка племена. Владари Афганистана су одувек сматрали да се с противником треба борити на отвореном пољу и пре неколико векова су уништили живописне тврђаве локалних побуњеника. А, своје нису градили. Њима је било јасно: све док нема довољне подршке локалног становништва, најбоље је тамо слати војску само као одлучујући аргумент уа преговоре са локалним клановима. И ова тактика је радила. А, сви покушају да се учврсте у удаљеним деловима земље, са изузетком неких кратких периода у историји, су били узалудно губљење времена, снаге и средстава. Таква је локална традиција. Али, и британски, и совјетски, и садашњи западни стратези су то упорно игнорисали. А, историја се понављала, и понавља се и даље. Зато афганистанске војне структуре, изгледа, нису против тога да базу Шарана униште они који су је и изградили.

Ми ни мало не желимо да се то све претвори у прашину, рекао је потпуковник Вендланд. Али, изгледа, да других варијанти нема. У сваком случају, за сада.

Вадим Ферсович,