Режим неширења се не односи на Азију

Азијске земље не журе да се разоружају. Током протекле године, нуклеарни потенцијали региона су значајно порасли. Ово је закључак експерата са стокхолмског Међународног институт за истраживање мира.

Укупан број нуклеарних бојевих глава у свету у 2012 је смањен пре свега на рачун САД и Русије, у складу са Споразумом СНВ-3. Међутим, азијске земље немају намеру да одустану од планова који се тичу развоја нуклеарног потенцијала. При том, то не раде само земље "несврстане", које нису потписнице Уговора о неширењу нуклеарног наоружања – Индија, Пакистан, већ и Кина.

Стручњаци са стокхолмског института констатују да се трка у нуклеарном наоружању поново захуктава. Међутим, нема опасности од нових хладноратовских конфронтација. САД и Русија - као наследница СССР – залажу се за конзистентно смањење нуклеарног потенцијала. Нови калем је повезан са азијским регионом, који постаје епицентар светске политике. Данас, највише бриге изазивају противречности на релацији Пакистан - Индија - Кина. Прве две земље су се не једном налазиле на ивици отвореног војног сукоба, при том, Исламабад и Њу Делхи нису потписнице Споразума о неширењу нуклеарног оружја, директор Центра за евро-атлантску безбедност МГИМО Александар Никитин:

- Било какво нагомилавање нуклеарног и ракетног оружја у данашњем свету представља потенцијалну опасност, зато што постоји могућност његовог неовлашћеног коришћења. Посебно постоји велика опасност у случају Индије и Пакистана, где су залихе у непосредној близини. У периодима затегнутих односа, повремено престану комуникације на директној телефонској линији између Генералштаба две земље, што је потпуно у супротности са логиком савремених мера за изградњу поверења. У Азији данас, у принципу, не постоје мере за изградњу поверења, сличне ОЕБС-у. Нема ни споразума о контроли наоружања и разоружања.

Важно је напоменути да је Пакистан, данас, по броју нуклеарног оружја, испред Индије - 120 ракета против 110. Још једну опасност за Њу Делхи представља и то да би Исламабад ускоро могао превазићи проблем са средствима за добавку оружја. Нуклеарни уређаји се могу бацати из авиона или бити коришћени у својству артиљеријских граната. У своје време, Јужноафричка република је, такође, у оваквој форми спремала свој нуклеарни арсенал, кажу стручњаци. Међутим, главна претња из Пакистана није у томе, наглашава директор Центра за стратешко окружење Иван Коновалов:

- Што се тиче Индије и Пакистана, тамо никада није постојала опасност од употребе нуклеарног оружја. Међутим, треба признати да је Пакистан - нестабилна земља. Чак и њихови амерички савезници страхују од развоја ситуације, где би могло доћи до употребе нуклеарног оружја.

Индо-кинеска трка више личи на конфронтацију из времена Хладног рата, сматрају аналитичари. Обе земље могу повећати своје могућности, након чега би сигурно дошло до пражњења. У принципу, данашње повећање арсенала Пекинга, повезано је са стратешким променама ситуације у региону, мишљења је Александар Никитин:

- Кина се осећа омаловаженом у вези са стварањем америчког стратешког система за пресретање севернокорејских ракета. Ове последње се крећу по истој путањи као и кинеске, што значи да би и оне могле постати објекти за пресретање од стране америчког система. Стварање америчког ПРО у региону, Кину практично лишава могућности потенцијалне нуклеарне одмазде у случају напада. Не више од 20 кинеских стратешких нуклеарних ракета имају домет да досегну територију САД, а амерички систем, са само 100 пресретача може у потпуности разоружати Кину. Побољшање кинеских нуклеарних капацитета ће се наставити, што је наведено у такозваној Белој књизи о одбрамбеној политици Кине, објављеној пре месец дана.

Садашња студија - није прва, посвећена порасту нуклеарних тензија у Азији. У исто време, Русија као ветеран "нуклеарног клуба" и један од водећих регионалних играча, залаже се за доследно поштовање принципа неширења нуклеарног оружја. Принцип је садржан у обновљеном концепту спољне политике земље, и један је од приоритетних. Москва је подржала санкције Савета безбедности УН против Северне Кореје као одговор на нуклеарне пробе Пјонгјанга.

Полина Черница,