Пчеле- детектори мина?

Могло би зазвучати као наслов неког научно-фанстастичног филма: „дресирање пчела за проналазак минских поља“. Но, то је стварност. Под вођством проф. др. Николе Кезића, мултидисплинарни тим већ неколико година, на загребачком Агрономском факултету, ради над овим пројектом.

Др. Кезић и сарадници из његовог тима покушавају да докажу да се аутохтона медоносна пчела може дресирати и искористити за откривање мина у земљишту.

Наиме, и пчелама, као и осталим животињама које се могу дресирати, циљани задатак се најчешће „уваља” у одређену дозу њима примамљиве хране. У овом случају пчелама угода стиже омиљеним шећерним сирупом, чистом комбинацијом шећера и воде, понуђеном у хранилицама поред којих се налази ТНТ. Професор Кезић то објашњава : „стручном терминологијом речено, дресуром се код пчела изазива Павловљев рефлекс“ и додаје:

- Заправо о томе се већ дуго говори и пише по медијима. Било је доста покушаја и постоје већ и неки патентирани пројекти. Наиме, ми смо се ослонили на искуство које имамо при опрашивању биља. Јер, сво биље није подједнако атрактивно пчелама. Да бисмо пчеле „наговорили“ да одлазе на оно биље које је нама важно за опрашивање, а није њима у примарном интересу, развијене су технике којима ми пчеле „наговоримо“ на оно биље које је нама занимљиво у пољопривреди, у опрашивању. Ми смо заправо на бази тог искуства, односно та искуства применили у дресури пчела на ТНТ односно експлозив.

Можда смешно звучи питање, али реците нам како је могуће тренирати, однсоно дресирати инсекте?

- Ту постоји чак разлика да ли радите са индивидуалном пчелом и ако радите са пчелињом заједницом. Много је компликованије радити са заједницом. У том смислу морамo је изолирати у посебни простор са једним мрежастим шатором. Унутар тог простора постављамo извор мириса где се налази храна. Кад је научимо да открије храну, онда повеже тај мирис са храном и тада она проналази друга места где се налази тај мирис. У почетку, док траје дресура она прво проналази храну. Пчела то брзо научи, но она исто тако то брзо и заборави. Али, остаје верна свом извору хране, барем један до два дана након што престане дресура. Дакле, у року од три до четири дана ми смо у стању да пчеле научимо да траже тај мирис. Оне подједнако, тако брзо пређу на друге мирисе и ове престану тражити, ако смо са дресуром престали. Тако да смо се због те брзине одлучили за пчеле. Пчеле нису намењене да конкурирају другим начинима откривања експлозива као што су пси, пацови или неки уређаји који скупљају мирисе изнад тла. Пчеле би требале допунити читаву ту палету, јер разминирање је врло озбиљан процес и сваки је допринос добро дошао.

Поменули сте пацове, у чему су они добри што се проналажења или идентификације тиче?

- У Африци се користе јер се добро могу дресирати и они су изврсни у том послу откривања мина помоћу мириса, односно мириса експлозива у тлу. Но, ми пчеле користимо јер их имамо свуда. Значи, не морамо их посебно тражити и узгајати. Пчела има једно својство- а то је да је идеални опрашивач. Пчела је верна свом извору хране, све док у природи проналази храну код биљке која има тај мирис.

Како ви уопште сазнајете да су оне нашле експлозив, односно мине?

- Ми једноставно снимамо пчеле. Док пчеле лете, оне производе одређену количину топлоте. Када топлотном камером снимате, онда пчелу видите 10 до 20 пута већу и на основну тога ви можете тачно лоцирати где се налазе пчеле и онда за то место постоји сумња да у тлу има мина.

Има ли можда података колико је људских живота до сада спашено захваљујући пчелама?

- Пчеле су још увек у фази истраживања и имамо још читав низ питања која се морају решити. Један од тих проблема је понашање пчела. Узгред, важно је рећи да ми радимо као тим. Рецимо један од колега из Аустрије који је укључен у наш рад, он је специјалиста за то питање понашања пчела. Други колега из Француске, бави се феромонима. Конкретно морамо решити проблем отиска стопала, јер мирис стопала оне исто тако добро осете, као и мирис ТНТ. Дакле, решавамо сад и тај темељно-научни део. Но, оно што смо доказали је да их можемо поуздано научити да оне схвате да могу наћи храну у простору где има тог мириса.

Јована Вукотић,