Посета патријарха Кирила Грчкој

Поглавар Руске Цркве започео је своју посету Грчкој Православној Цркви. Путовање патријарха Кирила по православним светињама Грчке трајаће недељу дана (од 1. до 7. јуна), обухватиће Атину и Солун, а завршиће се обиласком Свете горе Атон. У Московској патријаршији се сматра да ће ово путовање поглавара дати допринос још већем зближавању и јачању пријатељских веза између народа Русије и Грчке.

То је такозвана мировна посета патријарха Руске Цркве. Откако је изабран 2009. године, поглавар РПЦ је већ посетио Константинопољску, Александријску, Антиохијску, Бугарску, Кипарску, Јерусалимску и Пољску Православну Цркву. На ред је дошла посета Грчкој Цркви, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ секретар одељења за спољашње црквене везе Московске патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук.

- Посета Грчкој је једна у низу других званичних посета у које патријарх одлази код поглавара других Православних Цркава у складу с постојећом традицијом. У складу с њом, нови поглавар Цркве после свог избора на патријарашки престо обилази друге Православне Цркве.

Притом се путовање патријарха Кирила у Грчку Републику не може назвати обичним. Земља се налази у дуготрајној економској кризи, која није задала ударац само становништву, већ и Цркви. Посета московског пастира представља гест солидарности и подршке, истакао је руководилац службе за штампу патријарха, ђакон Александар Волков.

- Односи између наших Цркава носе специфичан карактер. Између осталог, и због тога што је Руска Православна Црква у последње време пружала значајну помоћ братској Грчкој Цркви због економске кризе. Била су прикупљена средства за реализацију различитих социјалних програма. Уосталом, ако се сетимо, и историјски су Русија и Грчка увек биле у врло блиским односима. И у овом пријатељству наших народа које повезују и историја, и економија, и наравно, туризам, важну и кључну улогу су увек играли духовни односи.

Од Грчке су словенске земље, укључујући и Русију, добиле алфабет и азбуку. Њихови творци – браћа Ћирило и Методије родом су били из Солуна. А захваљујући Византији, која је обухватала и територију савремене Грчке, Стара Русија је добила православну веру. С годинама су односи између држава и народа сaмо јачали. С прекрајањем политичке карте света средином 20. века у јужним деловима СССР – у републикама Грузији, Украјини, Јерменији и Казахстану – створене су велике дијаспоре такозваних понтијских Грка. У тешким годинама османског јарма Понтијци су се свим снагама трудили да сачувају своју православну веру, језик и културу.

Данас само у континенталној Грчкој живи око 550.000 сународника с бивших постсовјетских простора. У оквиру своје посете патријарх Кирил ће се у различитим градовима републике срести и разговарати с њима.

Обавезну станицу на грчкој маршрути првојерарха Руске Цркве представља Атон. Ова гора, света за све православце, назива се још и једним од 4 удела Богородице. Међу најпознатијим обитељима на Гори су руски манастир Светог Пантелејмона који су староруски монаси основали још у 12. веку и Ватопед. Управо из Ватопедске обитељи је у Русију у октобру 2011. године донет Појас Богородице. Тада се светињи поклонило преко 3 милиона становника Русије.

Милена Фаустова,