Терористички акт у Британији: беспомоћност друштва

Након убиства војника у сред дана у Лондону, британски премијер Дејвид Кемерон је сазвао састанак специјалног ресора под називом „Кобра“. Након тога је премијер иступио са коментаром о ономе што се догодило у којем jе обраћајући се терорстима рекао: вас је мало а нас је много.

Након тога се премијер обратио поданицима Уједињеног краљевства и рекао да је најбољи одговор терористима- наставити живети нормално и бавити се својим послом, као да се ништа није догодило. Западно друштво изгледа да је неспособно да се заштити- шта више, они чак опасност ни не називају опасношћу. Типични коментар на рачун убиства које се догодило у сред бела дана, а који је дао опет типични британски аналитичар- сарадник истраживачког центра „Демос“ Џонатана Бердвела:

- Још је тешко рећи да ли је ово терористички акт или не. Јасно је да су учествовала двојица, која су била доведена у заблуду. Њих су индоктринирали и натерали да поверују да су у својим дејствима руковођени некаквим политичким мотивима. У том смислу, ово што се догодило, веома личи на терористичке акте који су се догодили у прошлости.

Да, личе. Довољно је сетити се недавне експлозије у Бостону. Потом пуцњаве у Француској када је убијено 7 војника и ученика јеврејске школе, а коју је починио исламски терориста Мохамед Мера. Недавно је откривена чињеница учешћа Царнаева у масакру 2011 још једног чеченца који живи у Америци Ибрахим Тодашев, који је јуче погођен при покушају напада на агента ФБИ.

Пошто западни лидери позивају своје грађане да ништа не мењају, ниште се заиста и не мења. Осим тога наставља се и подршка арапском пролећу и сличним процесима. Подршку пружају управо САД, Велика Британија, Француска, и то тако што отворено новчано помажу режиме, али и скривено шаљући оружије опозиционим снага у Сирији. Прећуткује се да су ове опозиционе снаге у Сирији у вези са „Ал Каидом“ и другим терористичким организацијама које стоје иза крупних терористичких аката на Западу.И при томе, и лондонског убицу и браћу Царнајеве и Мохамеда Мера називају „усамљеним вуковима“, иако су сви признали да су вођени мотивима „глобалног Џихада“.

Западно друштво жели и даље да користи јефтину радну снагу из бивших колонија, али не жели да троши време и новац на образовање те исте јефтине радне снаге и националних мањина. Чак и када постоји толерантност западно друштво не претпоставља пружање помоћи у изучавању и приближавању култура. И локалном становништву и придошлицама предлажу да живе једни поред других и просто трпе једни друге. Толеранција просто убеђује људе да не сметају једни другима и дозволе конкуренцију на тржишту, што само значи смањивање плата и у исто време трошкова послодавца.

Све ово што се данас дешава на неки начин предвидео је британски писац Герберт Велс. У његовом роману „рат светова“ Енглеску нападају Марсовци. Но, требало би напоменути да ти Марсовци свој напад управо започињу из лондонског Вулвича, где се заиста и догодио терористички напад.

Дмитриј Бабич,