Седов: годину дана у пловидби око света!

20. маја 2012. године руски једрењак Седов испловио је из Петербурга, са обала Неве, на своје прво путовање око света. Тачно годину дана морнари прелазе мора и океане, демонстрирајући понос руске флоте читавом свету. Годишњицу путовања посада Седова дочекује у походу према Сенегалу, луци Дакар.

За Глас Русије то је такође догађај, пошто се на путовање око света радикопанија упутила заједно са Седовом, поставши информациони партнер пројекта. Честитајући посади важан датум, да погледамо испод палубе једног од најстаријих и најлепших једрењака на планети.

Наравно, најважнија су „крила“ брода, једра и опрема. Под њима брод може да развије брзину до 18 чворова на сат. Ради поређења брзина „под мотором“ је скоро три пута мања. Али јасно је да је на мору важно све, нарочито када је реч о дуготрајној пловидби. Број и данас, са 92 године, остаје права кућа на води. На броду постоји све за аутономну пловидбу од 40 дана.

Кад наступи дан за купање, утрошак воде се увећа до 50 тона. Између осталог, на броду постоји и сауна (и купка са морском водом!) али само за чланове посаде. А исхрана на броду је иста за све. Складишта Седова су већ надлежност шефа провијанта. На палубу може да се утовари 35 тона провијанта. Постоје огромни замрзивачи за месо и рибу. Складишта поврћа и воћа, млечних производа, суве провизије... На изласку из Намибије резерва меса на броду је износила три и по тоне. До Немачке је доста, рекао је шеф провијанта Владимир Ганцалев. Овај човек до грама зна колико соли је појела посада Седова за путовање (једном речи, 147 килограма одлази месечно), кколико меса и кромпира...

- Утрошак меса је 34 килограма дневно, 70 килограма кромпира. Норма је велика за кромпир – 490 грама по човеку дневно. Сваког божијег дана. за месец дана морамо да поједемо скоро три тоне. Лука 280 килограма, купуса 300. У Дакару ћемо попунити резерве: краставац, парадајз, све кварљиве производе добијамо за месец дана. Јабуке, крушке, поморанџе, киви, банане – турдимо се да учинимо порције разноврсним.

На Седову постоји и сопствена пекара. Ту је већ главни чика Саша, како курсисти зову пекара. Александар Вјатчињин се односи према њима очински. Мирису врућег хлеба тешко је одолети, уверен је он. Умачеш га у млечну пасту и једеш уз чај.... Мљац!

- Правимо бухтле са момцима за ужину по менију, а у обичне дане печемо хлеб. Бели, црни, по 40 векни. Сваког дана печемо. Нема викенда – и у лукама печемо. Данас имамо на палуби 160 људи: 320 бухтли треба издати. Уз то резерва за додатак.

Бухтле са маком, сувим грожђем, џемом. Или пирошке. А још се пеку и наградни колачи. Момцима за празник, за такмичења – они су деца, њима треба, каже пекар. Многи очекују дежурство у пекари, рекао је курсиста из Мурманска Дмитриј Иљјенко.

- Ово је најбоље дежурство за мене. Чика Саша је врло добар – увек нам је драго да му помогнемо. А занимљиво је правити бухтле, некад импровизујемо, као сада са плетеницама. Кад остане вишак теста, можемо да правимо од њега шта хоћемо. И можемо то да узмемо себи. У кабини делимо, односимо руководиоцу праксе. Допада ми се, али ипак ћу бити навигатор на броду, а не посластичар.

Како да не, јер и отац и деда су били навигатори на ледоломцима. На Седову Дмитриј је већ 4 месеца, до завршетка путовања око света још два. У поређењу са рибарским бродом, где се по два месеца не види обала, пут око света је просто поклон судбине, уверен је курсиста. Дешава се да гледаш на Седова и мислиш: како сам имао среће што сам овде доспео.

Карина Ивашко,