Празник радија

Седми мај је Дан Радија. Управо тог дана 1895. године руски физичар Александар Попов извео је прву сеансу радиовезе, означивши почетак брзог развоја бежичних технологија. 20-их година 20. века појавио се масовни радијски програм, тридесет година касније у живот је ушла телевизја. На крају су се празнику придружили не само радници свих области везе и аутори емисија које се емитују у етру, већ и милиони гледалаца и слушалаца.

Радио, без обзира на снажну конкуренцију нових електронских медија, испоставио се необично виталним. Читање информационог, аналитичког и уметничког садржаја и даље је тражено међу слушаоцима. Посебни правац је међународни радио, са којим је непосредно везана радиокомпанија Глас Русије. Своју публику она налази на свим континентима. Међу слушаоцима је доста сународника, примећује експерт Гласа Русије, политиколог, председник фонда Политика и председник управе фонда Руски мир Вјачеслав Никонов.

- Сада ван граница Руске Федерације на руском говори више људи него у самој Русији. Интересовање шта се дешава у нашој земљи велико је. Људи желе да не забораве руски, којим говори преко 300 милиона људи. Несумњиво је да радио који емитује програм на читав свет на руском и на језицима многих других народа, увек ће налазити своју слушалачку публику. Одазив који добијаш после иступања на Гласу Русије сведочи о високом нивоу новинара. И нека сваки дан за вас буде Дан радија.

Глас Русије емитује програм на 38 језика и сваке године добија на десетине хиљада писама од својих слушалаца из 160 земаља, говори експерт радиокомпаније за рад са слушаоцима Јевгенија Горохова.

- Највише писама стиже из Немачке, Индије, Јапана, САД и Велике Британије. Одазиви долазе такође из егзотичних кутака планете као шот су Бенин, Белиз, Буркина-Фасо, Замбија, Конго, Обала Слоноваче, Гвинеја-Бисао, Маурицијус, Мадагаскар, Тринидад и Тобог и други. Поверљиви тон писама сведочи о томе да се новинари прихватају као блиски пријатељи са којима могу да се поделе своји успеси и неуспеси, да се исприча о својој породици, о ситуацији у земљи за коју се емитује програм, тражи савет.

Публика која воли да слуша емисије из Русије постоји, што значи да су перспективе радиокомпаније солидне.

За многе људе глас водитеља, музика, врло је пријатна пратња свакодневног рутинског посла, говори декан факултета Журналистике Московског државног универзитета Јелена Вартанова.

- Многи руски грађани се налазе ван куће. За ове људе аудиовеза са Москвом захваљујући Гласу Русије постаје важна подршка у њиховим комуникационим стратегијама. Глас Русије треба да звучи сигурније, масовније и јаче. Желим вам да сачувате своје хуманистичке традиције у новој мултимедијалној средини. Гласу Русије желим да буде универзалан и слушан на свим континентима.

Резимирајући мишљења експерата, може се истажи да сарадници Гласа Русије неће морати да се жале у промењеној телекомуникационој средини. Треба освајати нове технологије, звучати сигурније и јаче и проширивати границе слушалачке публике, за коју сваки дан треба да остане Дан радија.

Михаил Аристов,