Уочи Ускрса

Страсна недеља се завршава Великом суботом. То је посебан дан, када верници очекују најрадоснији догађај читаве црквене године – светли празник Васкрснућа Господња. Ове године неке православне цркве, међу њима РПЦ и СПЦ, славе Ускрс 5. маја.

Према традицији, главну литургију суботе служи првојерарх РПЦ. Особина овог богослужења је замена одежди свештеника. Црне и љубичасте одежде, које симболишу тугу и несрећу, они мењају за беле – то је боја радости и среће. Велику суботу од прастарог доба називају даном мира или даном тишине, - испричао је у интервјуу радиокомпанији Глас Русије настојатељ московског храма преподобног Серафима Саровског протојереј Максим Козлов.

- У суботу Спаситељ је телом био у гробу, душом је он сишао у хад да би оданде извео душе умрлих људи Старог Завета. Тај дан почиње од литургије Велике суботе, када се чита много старозаветних пророчанстава о васкрснућу Христовом, која су постојала у доба Старог Завета више векова пре хришћанства. После тог богослужења у црквама освећују обојена јаја, ускршње колаче и посластице од младог сира, увече у свим храмовима почињу радосна ускршња богослужења.

Обичај освећивања хране је дошао из Европе, где је он познат већ од 8. века. Ускршње јаје подсећа вернике на крв, коју је Исус проливао на Крсту, оно симболише почетак новог живота. Обичај поклањања за Ускрс обојених јаја настао је још у првом веку по Рођењу Христовом. Једно од предања гласи да је прво обојено јаје поклонила Пилату Богородица, покушавајући да спасе Свог Сина од смрти. Према другој верзији, неки сиромах је носио корпу са јајима да би их продао. Међутим, када је срео Исуса, он Му је помогао. После тога су јаја добила дивну боју. Према трећој легенди, капи крви Спаситеља су обојиле јаја црвеном бојом, а Богородичине сузе су украсиле љуску лепим орнаментом.

Велике суботе православне вернике чека још једно чудо – само на тај дан на Гроб Господњи у Јерусалиму силази Благодатна ватра. Диван феномен све до сада нико не може да објасни. Међутим, сваке године десетине хиљада ходочасника из многих земаља, чак и неправославних, долазе у Свету Земљук да би својим очима видели силазак Свете ватре. Почев од 2007. године захваљујући фонду Андреја Првозваног Благодатну ватру сваке године могу да виде верници Русије. Иначе традиција доношења ватре из Јерусалима у пределе РПЦ почиње од 11. века. О томе је у интервјуу Гласу Русије испричао потпредседник фонда Андреја Првозваног Михаил Јакушев.

- Прве вести о доношењу Свете ватре у Кијевску Русју датирају из тог времена захваљујући белешкама игумана Даниле. У њевовим писмима читамо да је он ставио своје кандило на Гроб Господњи поред чаше јерусалимског патријарха, пуне светог уља. После силаска ватре игумани су дозволили да се однесу чаша и кандило. Нажалост, не знамо у каквом је виду он донео ватру у Русију. Познато је да је он ишао неколико месеци.

Данас Света ватра стиже у Русију за три сата – специјалним авионом. Са аеродрома у Москви је одмах носе у Храм Христа Спаса. Палење свећа од те ватре је знак почетка Ускршње литургије и празничних свечаности.

Према анкетирању социолога ове године ће славити Ускрс већина становника Русије. Традиционалне ускршње колаче и обојена јаја је припремило више од 70 одсто грађана земље. Сваки десети грађанин ће учествовати у ноћном богослужењу.