Православни верници ступили у Страсну седмицу

За православне вернике започела је недеља Великих страсти или Страсна седмица. Читава недеља посвећена је сећањима на последње дане земаљског живота Исуса Христа, његовим страдањима на крсту, смрти и Ускрснућу. У то време хришћани посебно строго посте, како би се физички и духовно припремили за један од најважнијих догађаја у црквеној историји – чудо Ускрса. Ове године Ускрс православни верници прослављају 5. маја.

Страсна седмица је посебно време у животу верника. Ми као да постајемо учесници свих оних догађаја који су се десили током недеље пред Ускрснуће Христово, објаснио је за Глас Русије свештеник цркве Александра Невског у оквиру Московског државног института за међународне односе протојереј Игор Фомин.

- То је и улазак у Јерусалим, и последње невоље са ученицима, и Тајна вечера и издаја Јуде. то је и изругивање над Спаситељем, и суд код Понтија Пилата, и распеће Господа нашег Исуса Христа, и његова смрт. То је и благословена субота, тишина када је све било мирно и, наравно, сам дан Ускрснућа Христовог, када су прве жене-мироноснице, пришавши гробу, чуле од анђела вест о ускрснужу, да нема тамо оног кога су тражиле зато што је васкресао. Све ове догађаје који су се десили за нас и ради нас, како би смо стекли вечни живот, ми преживљавамо.

У дане Страсне седмице верници треба да поштују строги пост, а у црквама се служе посебне литургије. Сваки дан ове недеље назива се Велики и посвећен је једном од јеванђелских предускрших догађаја. Посебно свечана и значајна су последња три дана – Велики четвртак, Велики петак и Велика субота, говори ректор Руског православног универзитета и Православног института светог Јована Богослова игуман Петар Јеремејев.

- Велики четвртак је дан када се сећамо тајне вечере. Ми се окупљамо у црквама сви заједно, како бисмо се заједно причестили од јединствене чаше Тела и Крви Господа као онда, у далеке од нас године живота Спаситеља. отг дана Богочовек је изврђио Јевхаристију, тачније причестио је телом и крвљу коспода у облику хлеба и вина своје ученике. Увече на Велики петак служимо службу посвећену распећу Христа. тог дана у цркве одлази на хиљаде људи и сви заједно се сећамо како је Господ по својој жељи добровољно изашао на муке на крсту и трпео их све до распећа и смрти. Самим тим он је искупио кривицу Адама и Еве и укинувши смрт уздигао се на крст. Субота је такође за вернике посебан дан, она изазива мешовита осећања. Зато што колико јуче сећали смо се смрти Спаситеља, а данас осећамо ускршњу ноћ која се ближи. Припремајући људе за ускршњу литургију, у црквама почињу да се освећују ускршњи колачи и јаја.

У Велику суботу уочи тек прослављеног Усркса у Јерусалиму верници посматрају право чудо: угашена на Гробу Господњем свећа неочекивано се пали не зна се одакле узетом ватром. То је чудесна појава коју наука до данас није објаснила. Почев од 2007. године, захваљујући иницијативи руског Фонда Андреја Првозваног Благодатни огањ из Јерусалима доспева у стотине градова Русије и околних земаља. Доношење огња у границе РПЦ врши се у оквиру програма Фонда Молите за мир Јерусалиму, а његова важна компонента је молитва за мир на Светој земљи. Благодатни огањ у специјалној капсули се такође доноси у Москву, на празничну литургију у главни сабор Русије – храм Христа Спаса. Поаљење свећа од чудотворног огња означава почетак усркшњих свечаности.

Милена Фаустова,