Православни верници приступили Страсној недељи

Код православних верника почиње недеља Великих страсти или Страсна недеља. Читава недеља је посвећена успоменама на последње дане земаљског живота Исуса Христа, Његова страдања на крсту, смрт и Васкрснуће. У том периоду хришћанима се налаже строги пост, да би се физички и духовно припремили за један од најважнијих догађаја црквене историје – чудо Ускрса. Ове године Светло Христово Васкрснуће православни свет, који се придржава старог календара, слави 5. маја.

Страсна недеља је посебно време у животу верника. Као да постајемо учесници свих тих догађаја, који су се десили током недеље дана пре Васкрснућа Христа, - објаснио је Гласу Русије настојатељ храма Александра Невског при Московској државној високој школи међународних односа протојереј Игор Фомин.

- То су Цвети, последњи разговори с ученицима, Тајна вечера, издаја Јуде. То је малтретирање Спаса, суд код Понтија Пилата, распеће Господа нашег Исуса Христа, Његова смрт. То је благословена субота, тишина, када је све било у миру, а, свакако, и дан Васкрснућа Христовог, када су прве жене мироносице дошавши гробу, чуле од анђела ускршњу вест да тамо нема оног, кога су тражиле, Он је васкрсао. Сви ти догађаји, који су извршени за нас и ради нас да би ми стекли вечни живот, све то доживљавамо.

У време Страсне недеље верници морају да чувају строги пост, у црквама се врше посебна богослужења. Сваки дан те недеље се зове Великим, те је посвећен једном од јеванђеоских предускршњих догађаја. Најсвечанија и најзначајнија су последња три дана – Велики четвртак, Велики петак и Велика субота, - прича ректор Руског

- Велики четвртак је дан, када се сећамо тајне вечере. Окупљамо се у цркви сви заједно да би се причестили из чаше Тела и Крви Господа као и онда, у далеке од нас године живота Спаситеља. Тога дана је Богочовек извршио Евхаристију, односно, причестио је своје ученике Телом и Крвљу Господа у виду хлеба и вина. Увече Великог петка вршимо богослужења, посвећена распећу Христа. Тог дана у храмове долазе хиљаде људи, сви заједно се сећамо, како је Господ по својој жељи добровољно прихватио мучења и трпео их све до распећа и смрти. Тиме је он искупио кривицу Адама и Еве и укинуо смрт. Субота је такође за вернике посебан дан, када имају мешовита осећања, јер смо се јуче сећали смрт Спаса, а данас осећамо да се ближи ускршња ноћ. Припремајући људе за ускршње богослужење, у храмовима освећују ускршње колаче, посластице од младог сира, обојена јаја.

Велике суботе уочи православног Ускрса у Јерусалиму верници присуствују правом чуду: угашена на Гробу Господњем свећа неочекивано се пали – не зна се откуда појављује се ватра. Све до сада наука није пружила објашњење те чудесне појаве. Почев од 2007. године, захваљујући иницијативи Фонда Андреја Првозваног, Света ватра из Јерусалима стиже у стотине градова Русије и земље ЗНД. Доношење ватре у пределе РПЦ се остарује у оквиру програма Фонда «Молите се за мир у Јерусалиму», њен важан саставни део је молитва о миру на Светој земљи. Благодатна ватра у специјалној капсули стиже у Москву за празничну литургију у главну саборну цркву Русије – храм Христа Спаса. Палење свећа од чудотворне ватре симболише почетак ускршњих свечаности.